Прочитај ми чланак
Упркос споразумима о разоружању, Русија модернизује ракете и готово избацује из употребе све оне из совјетске ере, а Американци ће у ове сврху у наредних 30 година потрошити чак билион долара.
И поред крупних речи о одрицању од оружја за масовно уништење, све нуклеарне силе и даље развијају свој атомски арсенал, а САД намеравају да у следећих десет година уложе 350 милијарди долара на модернизацију и одржавање постојећих нуклеарних снага, показује нова студија.
САД и Русија имају 93 одсто целокупног светског нуклеарног оружја, тврди Стокхолмски међународни институт за истраживање мира, додајући у свом извештају да две земље јесу последњих година смањиле број нуклеарних бојевих глава, али да и даље обнављају капацитете.
„Земље које имају нуклеарно оружје не показују вољу да размонтирају нуклеарне потенцијале.
Програми модернизације који су у овим земаља у току наговештавају њихова гледишта да ће нуклеарно оружје остати дубоко укорењени елемент стратешких прорачуна”, пишу истраживачи овог института Шенон Кајл и Филип Петон Шел.
Према овом извештају, САД имају 7.300 нуклеарних бојевих глава, а Русија 8.000. То је смањење у односу на 2010. када је Вашингтон располагао са 9.600, а Русија са 12.000. Ипак, нема назнака да ће две земље, које су опет уплетене у једну врсту хладног рата због кризе у Украјини, испунити обавезе из споразума „Нови старт” који их је обавезао да преполове нуклеарно оружје до 2021.
„Русија је усред модернизације стратешких нуклеарних снага и за десет година ће уклонити све међуконтиненталне балистичке ракете из совјетске ере”, тврди шведски институт.
Подаци о америчким плановима за одржавање старих и развој нових потенцијала надовезују се на недавну студију вашингтонског Центра за непролиферацију оружја у којој се износи да ће САД у ове сврхе потрошити чак билион долара у следећих 30 година.
И поред успоравања америчке економије и „Новог старта”, који су председник Барак Обама и тадашњи председник Русије Дмитриј Медведев потписали 2010, Вашингтон намерава да „од 2024. до 2029. сагради пет стратешких подморница, 72 стратешка бомбардера, и 240 међуконтиненталних балистичких ракета”.
Како оцењује вашингтонски центар, то значи да ће постотак бруто друштвеног производа одвојен за војне сврхе бити упоредив са оним из времена председника Роналда Регана који је у улагање у оружје полагао све наде за победу у хладном рату против Совјета.
Сто милијарди долара предвиђено је за сто далекосежних нуклеарних бомбардера, затим између 20 и 120 милијарди долара за међуконтиненталне балистичке ракете као и 350 милијарди долара за одржавање тренутног и изградњу новог нуклеарног оружја.
Обама је колико прошле године предложио да се нуклеарни арсенал смањи за трећину, али је ово тешко оствариво због отварања нових фронтова између Кремља и Запада.
Не само да се последњих месеци води битка између САД и ЕУ, са једне, и Русије са друге стране за утицај у Украјини, већ су САД и пре тога решиле да у Европи инсталирају антиракетни штит који, тврди Москва, угрожава њену нуклеарну одбрану. Кремљ је упозорио да то отежава и стварну примену споразума о смањивању арсенала.
(Политика)
