Прочитај ми чланак
Карл Хајнрих Маркс (5. мај 1818. – 14. март 1883.) био је немачки јеврејски политички идеолог 19. века који се свету представљао као новинар и економиста. Најпознатији је по рушењу социјалистичког покрета у успону као агент свог рођака Ротшилда. Он је на основу упутстава која је добио од свог ментора Мозеса Хеса створио „научну“ теорију познату као марксизам.
Маркс потиче из дуге лозе јеврејских рабина. Живео је у улици Дин у Лондону у беди и немаштини. Често је посећивао паб Црвени лав, где је заједно са Фридрихом Енгелсом написао чувени Манифест комунизма.
Његова најпознатија књига је Капитал, у којој се не помиње да се новац штампа ни из чега од стране његових рођака, Ротшилдових.
Карл Хајнрих Маркс је рођен у Тријеру, Пруском краљевству, 5. маја 1818. године као Ашкеназ. Његово јеврејско име је било Хаим Хиршел Мордекај. Маркс је потекао од талмудских рабина.
За време Наполеоновог рата, Марксов отац, Хиршел Мордекај, постао је масон 1813. године, придружујући се ложи Ханзеатске звезде у Ознабруку. Након рата се претварао да је Лутеранац како би се боље инфилтрирао у пруско друштво.
Једна од Марксових баба је била и Нанет Саломон Барент Коен, која је припадала богатој породици из Амстердама. Њена рођака се удала за Нејтана Мајера Ротшилда и родила Лајонела Нејтана Ротшилда, „Барона“ и члана парламента града Лондона.
Критичари сматрају да је мисија Маркса била да спречи рађање социјализма. Пре Маркса и након индустријске револуције, социјалистички покрет се појавио у Немачкој, Француској, Великој Британији и још неким местима.
Марксисти су покушали да монополизују социјализам и инсистирали су да нико не може бити социјалиста ако не прати Марксове теорије. То је била очигледна превара и трик.
Главно питање јесте „ко је био иза Маркса?“. Сматра се да је Маркс радио као полицијски шпијун за пруски режим.
Маркс је оженио Џени фон Вестфален 1843. године. Она је била пореклом из богате пруске породице. Њен брат је био Фердинанд фон Вестфален, пруски министар унутрашњих послова од 1850. до 1858. године, и водио шпијунску мрежу за сузбијање дисидената.
Маркс се 1849. године преселио у Лондон. Када је Маркс издао своју књигу Капитал, његов чувени рођак, Лајонел де Ротшилд, био је члан парламента града Лондона.
Ротшилдови и други јеврејски финансијски синдикати су истицали промовисање „еманципације Јевреја“ и масонске, либералне и протестантске идеје које су захватиле друштво почетком 19. века.
Први којем је пало на памет да су Маркс и Ротшилд саучесници био је Михаил Бакунин, који чак није ни знао да су Маркс и Ротшилд рођаци. Он је написао:
„Овај свет је данас, већим делом, на располагању Марксу и Ротишилду. То можда делује чудно. Шта би социјализам и водећа банка могли имати заједничко? Поента је у томе да ауторитативни социјализам – Марксов комунизам, захтева јаку централизацију државе. Тамо где има централизације државе мора бити и централне банке, а где има такве банке, налази се и паразитска јеврејска нација која живи од радничког народа“.
Вероватно најнаглашенији аспекат Марксове идеологије јесте његова екстремна и радикална мржња према Русији (последњем уточишту хришћанске цивилизације)… Он и Енгелс су посматрали Русе и Словене као варваре ниже расе. Да је могао да види како ће их његови идеолошки наследници Владимир Лењин, Лав Троцки и Григориј Зиновјев заклати, сигурно би посматрао то са уживањем.
Маркс је користио новине Neue Rheinische Zeitung како би потпалио рат против Русије. Ова русофобија се крије иза чудног савеза са Дејвидом Уркхартом, што значи да је Маркс на својим јеврејским рукама имао крв људи погинулих у Кримском рату.
„Шта је права основа јеврејске религије? Практична потреба, егозиам. Бог практичне потребе и егоизма је новац. Новац је љубоморни Бог Израела с којим ниједан други Бог не може да се избори. Новац снижава вредност свих богова и трансформише их у робу. Бог Јевреја је постао Бог универзума. Прави Бог Јевреја је новац“ – Карл Маркс.
Повезаност са Ротшилдом постаје још јаснија ако се узме у обзир чињеница да је Лига праведних, касније позната као Лига комуниста, која је платила Марксу да напише Манифест комунизма и која је била претеча комунистичке партије, заправо била финансирана од стране Ротшилдових.
Такође се мора узети у обзир да је Маркс радио код Лорда Палмерстона, супруга краљице Викторије, који се сматра за најгорег човека 19. века. Он је био главни покретач Кримског рата, побуне у Тајпеју, америчког цивилног рата и разних сукоба у Индији и Бурми.
Палмерстон је наложио Марксу да осмисли нови систем власти и економије дизајниран да се супротстави Линколновој Националној банци, која је била директна претња по британску хегемонију и империјалистичко банкарство.
Палмерстон је Маркса плаћао толико јадно да је двоје његове деце умрло од глади за време тог запослења.
Руски секретар економије, Сергеј Вит, радио је на томе да покрене Националну банку Русије, док је Бизмарк радио исто то у Немачкој. У Кини је после Првог светског рата постојао покрет за Националну банку који је прогурао Сун Јат Сен, који је образован у Америци.
Циљ британског банкарског картела је био да се Руси окрену против Немачке, а националне тенденције замене лажним системом – комунизмом, тако да они одрже своју хегемонију. Из тога следи да су Први светски рат и Кинески цивилни рат дело британских и холандских банкара.
Данас се исто дешава са англо-холандским империјалистичким банкарским системом. Кина је управо покренула међународну развојну банку и прихватила чланство многих нација. БРИКС је оно што ће спасити планету од потпуног хаоса.
То је прави разлог зашто постоји тенденција ка Трећем светском рату.
Извор: webtribune.rs, sr.wikipedia.org
