Pročitaj mi članakU slučaju ispada elektrosistema, Ukrajina bi se mogla izvući samo uz pomoć Belorusije ili Rusije. Ukrenergo je 11. septembra zatražio hitan uvoz struje od evropskog operatera ENTSO-E, ali pomoć nije dobio
На 200. дан од почетка специјалне војне операције, 11. септембра увече, Русија је по први пут извела циљане ракетне ударе на украјинске термоелектране. На удару су, према извештајима Министарства одбране, биле Харковска ТЕ-5, Змијевска ТЕ и Павлоградска ТЕ-3. Прва два објекта налазе се у Харковској, други у Дњепропетровској области. Јављено је и о удару на термоелектрану Кременчуг у Полтавској области.
Од горе наведених термоенергетских објеката, до 200. дана од почетка СВО није радила ТЕ Кременчуг – страдала је током ракетног напада на Рафинерију нафте Кременчуг и престала да производи струју. Змијевска ТЕ је гранатирана још у августу, али је 11. септембра била под тешким нападом и, вероватно, уништена. Пријављено је и уништење три високонапонске трафостанице.
У ствари, главни удар примила је Харковска ТЕ-5, која је обезбеђивала енергију за две вршне вредности дневно. Чак и узимајући у обзир озбиљно смањену потрошњу електричне енергије по почетку СВО, украјински енергетски систем ушао је у ванредни режим. Испоставило се да је без напајања 40 трафостаница, и искључена 2 надземна вода од 750 киловолти и 5 надземних водова од 330 киловолти. У пет региона било је прекида у снабдевању електричном енергијом, међутим, успели су прилично брзо да их превазиђу испорукама струје из западног дела земље. Следеће јутро је, појавом још једне дневне вршне вредности, показало да се украјински електрични систем бори да уравнотежи производњу и потрошњу.
На стабилност украјинског енергетског система поред гранатирања утицало је још неколико чинилаца:
- Губитак контроле Кијева над 35 одсто капацитета украјинске електропривреде – 15 гигавата – после 2014. године.
-
Заустављање дела производње електричне енергије у делу Донбаса који контролише Кијев (Славјанска и Угљегорска ТЕ).
-
Гашење нуклеарне електране Запорожје и оштећење трећег блока Каховске хидроелектране (за ремонт ће бити потребна година и по).
Да није било гашења НЕ Запорожје и губитка производних капацитета у Донбасу, Украјина не би имала нарочитих проблема услед оваквих удара. Али електрана је искључена 11. септембра ујутру. Дан пре гашења на њој је радио само један блок, и то са мање од 15 одсто инсталисане снаге. На територију Украјине није било дотока струје због оштећења далековода (што су сами Украјинци раније учинили гађајући далеководе из тешке артиљерије). Истовремено, извршено је пребацивање мерног система с Енергоатома на Росатом.
Кијев је својим систематским гранатирањем нуклеарке Запорожје покушао да натера Русију да напусти Енергодар да би он потом био претворен у демилитаризовану зону. Затим је неколико пута покушао да заузме станицу.
Циљ је био да се пусте у рад сви њени агрегати, што би омогућило не само да грејна сезона прође без проблема, већ и да се од извоза електричне енергије заради до 70 милијарди гривни годишње.
Русија и ослобођене територије не трпе због гашења Каховске хидроелектране и Запорошке нуклеарне електране. Гашење Запорожја Русија је искористила да повеже нове територије у свој енергетски систем. До 23. јуна обновљени су далеководи између Крима и Херсонске области, уништени још 2015. године. А јуче је Запорошка област почела да добија струју са Крима. У ствари, сада Русија може да држи нуклеарну електрану Запорожје ван мреже колико год хоће. А по завршетку гасовода од Мариупоља до Берђанска (завршетак радова планиран почетком октобра), ништа неће угрозити грејну сезону на ослобођеном југу.
Проблеми за Украјину тек почињу
Прво, у земљи постоји јасан недостатак вршних капацитета. Нестанак струје у Харкову у 15 часова може указивати на то да нема довољно енергије не само да се издржи врхунац потрошње, већ и усред бела дана. Због тога ћете морати или да смањите потрошњу или покренете резервне блокове у другим електранама. Даљи раст потрошње електричне енергије због нижих температура и употребе електричних грејача постаће озбиљан чинилац дестабилизације енергетског система Украјине.
Друго, под знаком питања је извоз струје из Украјине у ЕУ, пре свега у Пољску. Првобитни прорачун Кијева био је да заузме нуклеарну електрану Запорожје и доведе је до пуног капацитета од 6000 мегавата. Десетог септембра Кијев и Варшава су се договорили о извозу украјинске струје у Пољску из Хмељницке НЕ од 10. децембра и испоруци сто хиљада тона угља у септембру. Шта је био основ за прорачун при склапању оваквог споразума није јасно, као ни да ли је Кијев рачунао на повратак контроле над нуклеарком Запорожје.
Сада је у питању употреба Украјине као велике банке електричне енергије од стране ЕУ. У питању је и снабдевање угљем, који ће, највероватније, морати да се сагорева у ложиштима преосталих термоелектрана за производњу струје. Постоји ризик да 1,9 милиона тона угља акумулираних до почетка грејне сезоне почне да се троши и пре почетка зиме.
Треће, постоји ризик од прекида грејне сезоне у Харкову и Кременчугу. Термоелектрана Кременчуг није обновљена ни после првог удара, а Харковској термоелектрани 5, која је снабдевала пола града, биће потребна хитна поправка. Да ли ће то бити могуће спровести питање је на које аутор нема одговор.
Посебан аспект је безбедносна резерва украјинског енергетског система. Потпуног испада досад није било, али за електроенергетски систем рад у оваквим условима је нерегуларан и доводи до повећаног хабања опреме.
Још неколико оваквих удара и постоји ризик од потпуног испада електросистема, из којег би Украјина, чији је енергетски систем синхронизован с европским, могла да се извуче само уз помоћ Белорусије или Русије. Међутим, то постаје немогуће из политичких разлога. Укренерго је 11. септембра затражио хитан увоз електричне енергије од европског оператера енергетског система ЕНТСО-Е, али помоћ није добио.
У случају нестанка струје, Европа неће моћи да напаја тако огромну земљу, како због недостатка далековода довољних за проток, тако и због несташице струје, која ће се повећавати с приближавањем хладног времена.
