Pročitaj mi članakNakon što je Evropska unija ublažila sankcije u oblasti transporta, ruski izvoz uglja dostigao je neviđene visine. Ovo je piše evropski poslovni magazin „IntelliNews“. Peti paket sankcija uveden je u aprilu, i bio je prvi koji je ciljao ruski energetski biznis. Ova serija sankcija je sadržala zabranu evropskim kompanijama, da obavljaju morski transport uglja iz Ruske Federacije. Ograničenja su stupila na snagu 10. avgusta.
„Водеће бродарске компаније у ЕУ, а посебно грчко бродарство, одолеле су овим ограничењима, пошто је испорука руске робе била значајан део њиховог пословања“, пише европски магазин.
Институт за међународне финансије (ИИФ) је током истраживања открио да грчко бродарство од почетка руско-украјинског сукоба не само да није смањило свој рад са Русијом, већ је повећало удео у поморском транспорту руске робе од 35% до 55%.
Грчке компаније су прибегла разним триковима, попут коришћења „флоте у сенци“ и искључивања сигнала, да би сакрила власништво које се превози бродовима.
Као резултат тога, позиције грчких бродарских компанија, и других европских поморских превозника, довеле су до тога, да је ЕУ била принуђена да ублажи санкције предвиђене петим пакетом.
Европским компанијама је од септембра 2022. поново дозвољено да пружају услуге испоруке, финансирања и осигурања испорука руског угља трећим земљама.
„Забрана увоза руског угља у Европу остаје на снази, што приморава енергетске компаније из ЕУ да увозе угаљ из Аустралије. С друге стране, европским бродарским компанијама је дозвољено да испоручују угаљ у треће земље“, објашњавају аутори чланка.
Као резултат тога, руски извоз угља је скочио на нове максимуме, достигавши највиши ниво у историји. Извоз је у октобру порастао на 16,6 милиона тона, нешто испод нивоа из јуна, што је било највише од 2017-те, према подацима аналитичарске фирме „Кплер“. Од тада, извоз је благо опао, у складу са нормалном сезонском нестабилношћу.
„Кплер“ је израчунао повећање, на основу испорука коксног и термалног угља из лука. Процене не укључују руски извоз угља железницом, који је такође значајан.
Аутори пишу, да је Русија један од три највећа извозника угља у свету, иако овај посао чини само мали део целокупног руског енергетског комплекса. У међувремену, земље ЕУ су биле у великој мери зависне од руског увоза угља, који је, према подацима „Еуростата“, чинио 46,7% укупног увоза чврстог горива у ЕУ.
Сада су европске земље принуђене да купују угаљ из Аустралије по вишим ценама.
Русија је у међувремену, успешно преусмерила своје снабдевање у Азију. Један од главних потрошача руског угља је Кина, која је још увек у великој мери зависна од ове врсте горива, јер се користи за погон електрана.
„Продаја угља је нагло порасла током енергетске кризе, јер земље траже јефтинија алтернативна горива за нестабилни и све скупљи гас и ЛНГ“, наводи „ИнтеллиНеwс“.
Турска такође игра важну улогу, као транзитна земља за руске енергетске сировине. Земља је одбила да учествује у шеми за ограничавање цена нафте, која је ступила на снагу 5. децембра, и дозвољава руским бродовима да пролазе кроз Босфор.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 9, 2022
