Прочитај ми чланак

Руски експерт: Све нове Кисинџерове идеје и предлози су чиста превара

0

Руски политиколог и стручњак за америчку унутрашњу и спољну политику, Дмитриј Дробницки, сматра да Кисинџер није изнео ништа ново.

Он подржава идеју признавања одређених територија као руских. Конфликт се мора на неки начин замрзнути. То значи да морамо размишљати о гаранцијама.

Кисинџер размишља чисто теоретски- хајде да то формално не признамо, али де факто неке територије сада су руске… или чак признајмо, али не све, а преостали део Украјине примимо у НАТО.

Истина, за то ће морати да се измени статут алијансе… Исту ствар можемо рећи и о другим његовим идејама. Не треба посебно обратити пажњу на то. Будући да је човек већ дуго у пензији, своје мишљење износи приватно. Поред тога, иако се сматра оснивачем спољне политике реализма, често његове закључке немају везе са стварношћу.

Експерт Михаил Александров сматра да било какав пијетет према Кисинџеру није примерен.

– Он је један од оних које зову „бесни русофоби“. Учинио је много да би изазвао несугласице између СССР-а и Кине. Његова стратегија је у великој мери допринела победи Сједињених Америчких Држава у „Хладном рату“. Управо је он привукао Кину на страну САД, правећи значајне уступке. СССР није могао водити борбу „на два фронта“, јер је то захтевало превише ресурса.

То је довело до победе САД. Наравно, нисмо се извукли без унутрашњег издајства, а главну улогу је одиграо Кисинџер. Зову га мудрим, али та „мудрост“ се углавном манифестује у томе како нанети штету, најпре СССР, а сада Русији.

„Његово мишљење је мејнстрим. Понекад покушава да мало престигне „локомотиву”. Поступио је на потпуно исти начин под Никсоном, када је детант са Совјетским Савезом био важан за Сједињене Државе. Тада су изгубили рат у Вијетнаму, и имали су веома тешку ситуацију.

Ми смо их тада могли притиснути, а они су нам предложили детанте. И преварили су нас. Дакле, Кисинџер не износи ништа ново, већ се придржава постојећих околности. Сада Американци желе преварити Кинезе. Покушавају умањити противречности како би, како се надају, прво поразили Русију, а затим се ухватили за Кину.

Зато се чине изјаве које имају за циљ припрему привидног приближавања САД и Кине. Међутим, постоји и друга страна која сматра да прво треба решити питање с Кинезима, а затим с Русијом.

У ствари, није битно кога ће прво притиснути. Ако поново прочитате раније Кисинџерове изјаве, долазите до застрашујућег сазнања да „стара лисица“ вешто сеје неповерење и сумњу међу државама.

Он наговештава да су пријатељски односи Русије и Кине неосновани. „Никада нисам срео руског лидера који је рекао било шта добро о Кини.“ „И никада нисам срео кинеског лидера који је рекао нешто добро о Русији“, каже Кисинџер.

Такође доводи у питање и поузданост Индије као партнера, због растуће верске нетолеранције и недостатка слободе говора. Истовремено, гура ову земљу против Кине, јер свака од њих има своје интересе у Азији.

Такође препоручује преиспитивање политике у том региону, јер, према Кисинџеру, Јапан може започети изградњу нуклеарног оружја у наредних пет година. Одломак о томе да се Украјина треба придружити НАТО-у с потпуним разумевањем како ће Русија реаговати, уопште не подноси критику.

Све изражене идеје су дизајниране за будућност. Америчка дипломатија је навикла да игра дугу игру. Кисинџер је, током свог времена на власти, навикао да плете мреже у које су се амерички противници уплели деценијама касније.