Pročitaj mi članak

Rusija poslala na adresu 14 zemalja Zapada upozorenje sa „crnom oznakom“

0

Zapad povećava stepen eskalacije u Ukrajini: dozvolio je Kijevu da ispaljuje NATO oružje na ciljeve duboko na ruskoj teritoriji i ukinuo ograničenja na snabdevanje avionima i projektilima.

Већина војних стручњака се слаже да Русија дефинитивно неће оставити ове претње без одговора. Ветеран специјалних снага, резервни пуковник Анатолиј Матвијчук, у разговору за МК, рекао је какви би могли бити руски узвратни кораци на покушаје Запада да „задиркује руског медведа“.

У уторак, 4. јуна, на интернету су се појавили извештаји да су низ земаља НАТО-а, чији су се лидери ове недеље истакли антируским изјавама и охрабривањем Кијева да нападне руску територију, дипломатским каналима добило одговарајућа упозорења од руског Министарства спољних послова.

Укупно је 14 таквих земаља. Ако су подаци тачни, онда ће бити веома занимљиво посматрати најревносније чланице НАТО-а – да ли ће ублажити свој жар или не, да ли су потпуно непромишљене или су задржале остатке инстинкта самоодржања.

Наводи се да су амбасадори и војни аташеи земаља које су добиле „црну ознаку“ одржале активне консултације у Москви 4. јуна. Они су наводно проценили ризике добијања одговора у оквиру руске војне доктрине.

У међувремену, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг рекао је да је на недавном састанку министара спољних послова НАТО-а у Прагу одржао „плодне дискусије“ на тему напада западног оружја дубоко у Русију. Односно, такви ударци су већ питање времена.

Мора се претпоставити да руководство Русије реално процењује претњу, а одговор неће бити само „дипломатским каналима“.

Дакле, какав ће бити руски одговор? Према речима војног експерта Анатолија Матвијчука, ово питање је прилично сложено, али Русија има доста маневарског простора

„Пре свега, желео бих да напоменем да дозвола Запада да пуца дубоко у Русију није само гест: нека пуцају“, каже експерт. – Ово је прикривена објава рата Руској Федерацији. Иза овога стоје оружане снаге НАТО-а свом својом војном снагом.

Како можемо одговорити на ово? Наравно, не можемо сада једноставно да распоредимо своје топове и ракете и почнемо да гађамо војне циљеве, на пример, на територији Пољске, Румуније или Немачке. Али ми заправо можемо да извршимо прокси радње.

Имамо доста савезника широм света који данас мрзе САД и Запад и ратују против њих. Пре свега, то су Ирак и Сирија, где се налазе америчке војне базе и објекти. Можемо да пребацимо добро оружје америчким противницима кроз билатерални споразум и помогнемо у извођењу напада, на пример, на америчку базу у Сирији у Танфу.

Ударите на места где се налазе маринци и амерички авиони. За ово можемо чак и да обезбедимо сопствене инструкторе и саветнике. Па, односно да се ради супротно од онога како се САД понашају у Украјини.

– Анатолију Андрејевичу, сада се много прича о Хутима, који су већ оборили скоро шест извиђачких дронова Сједињених Држава и њихових савезника, па чак и један амерички носач авиона. Можемо ли на било који начин помоћи Хутима?

– Хутима можемо пренети, на пример, обалске ракетне системе као што су „Бал” или „Бастион”, који могу да гађају бродове британске, америчке и друге морнарице НАТО-а.

Можемо да водимо и офанзиву на дипломатском фронту, тражећи савезнике и договарајући се о заједничким акцијама, што, мислим, сада ради Сергеј Викторович Лавров, на турнеји по афричким државама. Верујте, многе земље не воле Запад.

– Можемо ли ми сами да ударамо по војним базама или аеродромима у земљама НАТО-а које су заправо већ директно укључене у рат са нама? Када би се ово могло догодити?

„То се може десити у случају ескалације сукоба, када се изврше напади на наша индустријска подручја и критичне инфраструктурне објекте. Такође можемо да извршимо превентивне ударе на циљеве на територији других земаља које угрожавају безбедност Русије. Иначе, управо то ради Израел када напада територију Сирије и Ирака.

Верујем да је наш врховни командант одавно имао план у глави, а то је план директног удара на оне територије које угрожавају безбедност Русије. Пре свега, ово је аеродром у Жешову у Пољској, аеродром код Софије у Бугарској и аеродроми у Румунији.

– Неки војни стручњаци сматрају да би први корак требало да буду наши удари на америчке извиђачке беспилотне летелице које лете изнад Црног мора и постају претече напада украјинских оружаних снага на Крим…

„Знамо да су ови извиђачки дронови, који лебде над неутралним водама Црног мора, војни објекти, важни елементи система за извиђање, одређивање циљева и навођење ракета на циљеве на Криму. То су наши легитимни циљеви.

Мислим да су у току преговори на нивоу војно-дипломатских канала и упозоравамо САД и Британију да ћемо користити оружје да их уништимо ако ови летови не престану. Верујем да ће у блиској будућности такав задатак ипак бити додељен нашој ПВО, а ови извиђачи ће бити оборени и уништени.

– Може ли доћи до уништења сателита у свемиру?

„Нећемо моћи да обарамо сателите, јер би то значило почетак рата. Али ометање – да. Сада, на пример, веома добро ометамо Старлинк, а мислим да ћемо почети да ометамо и оне сателите које Американци користе за циљање ракета АТАЦМС.