(Танјуг)
Вест из Никозије да ће Кипар увести „конфискациони порез“ од приближно 20 до 25 одсто на банкарске улоге веће од сто хиљада евра за сада у Москви није званично коментарисана, а дневник „Независимаја газета“ (НГ) пише да ће се Русија огласити тим поводом вероватно након што Еврогрупа поново размотри даље потезе у решавању кипарске финансијске кризе.

Кипар покушава да увођењем пореза на улоге у Банци Кипра, који је ноћас одобрио и национални парламент, прибави суму од 5,8 милијарди евра, колико је влади у Никозији потребно да би ЕУ и други западни кредититори одобрили финансијску помоћ вредну десет милијарди евра, како би угрожена чланица Уније у наредних неколико месеци избегла банкрот.

„Независимаја“ оцењује да одбијање руских званичника, који су од среде до петка преговарали са кипарским министром финансија Михалисом Сарисом у Москви, да прихвате било који од предлога за указивање хитне помоћи посрнулом Кипру указује на решеност Русије да и тако „изврши притисак на Европу“.

Такву позицију Москве су, према оцени НГ, „схватили“ и у ЕУ па отуда и не треба да чуди одлука Европске централне банке (ЕЦБ) да краткорочно, до понедељка, финансира Кипар, спречавајући тако масовну панику на острву и даље нагло повлачење депозита у тамошњим банкама.

Руски премијер Дмитриј Медведев је, иначе, током преговора са Сарисом, указао да Москва неће журити и усвајти исхитрене одлуке у вези са Кипром, већ ће коначан став утврдити тек након што се о томе изјасни ЕУ.

Коментатор НГ признаје, медјутим, да би финансијска криза на Кипру већ у понедељак могла додатно да се заоштри и изманке контроли ако ЕЦБ „буде од речи“ и престане да улива средства у посрнули кипарски банкарски систем.

Истовремено московски недељник „Завтра“ пише, у најновијем броју, да су високи функционери руске владе сада „у правој паници“ због све теже кипарске финансијске кризе.

Разлог за ту панику „Завтра“ види у чињеници да би због могућег колапса кипарских банака могло да додје у питање даље финансирање радова и објеката за предстојећу зимску Олимпијаду у Сочију која ће се одржати идуће године.

Лист, наиме, тврди да познати руски бизнисмен Олег Дерипаска и још неколико његових колега, који улажу милијарде долара у изградњу инфраструктурних и других објеката за предстојећу Олимпијаду, све послове финансирају посредством кипарских банака и да би њихов колапс „био права катастрофа за Русију“.

Изградња свих објеката за Олимпијске игре у Сочију коштаће, према рачуницама које су почетком овог месеца саопштили независни експерти у Москви, рекордних 50 милијарди долара, што значи да ће та Олимпијада бити скупља за око десет милијарди долара чак и од летње Олимпијаде у Пекингу 2008. године, која је коштала око 40 милијарди долара.

Према проценама финансијских експерата у Москви, руски бизнисмени и штедише, који држе свој новац у кипраским банака, могли би да буду оштећени, у случају најгорег сценарија и банкрота острвске економије, за најмање 1,5 и максимално 4,5 милијарде евра. Неки економисти тврде, медјутим, да би та штета могла да буде неколико пута већа.

Депозити руских олигарха, бизнисмена „средњег“ формата и богатијих градјана у кипарским банкама процењују се на више од 30 милијарди евра, или приближно 40 одсто од вредности свих штедних улога који се налазе у банкарским организацијама острва.

Ознаке: банкрот, Кипар, порез, Русија, Штедња