Прочитај ми чланак
Израелска влада гласала је у недељу да сравни са земљом бедуинско-палестинско село од 500 становника да очисти простор за јеврејски град, што је изазвало још више протеста против израелске политике несмањене изградње насеља.
Владини министри су се покренули да иселе становнике из бедуинског села Умм ал-Хиран у складу са условима такозваног „Правер плана“ (“Prawer plan“), који позива на пресељење великог броја бедуинских села.
Бедуинима су понуђене алтернативне локације на које би се изместили, али они планирају да одрже протесте против онога што тврде да је „дискриминаторско поступање од стране државе“, преноси Хаарец, израелски дневник.
Либералне израелске публикације су оштро осудиле третман бедуина, који су расељени од исте оне војске коју су неки од њих поносно служили.
„То су израелски грађани – грађани “ демократске „државе, од којих су неки чак и служили војску земље – којима су сада куће уништене „, Дејвид Херис-Гершон написао је у свом блогу за Тиккун дејли.
Израелска влада је образложила рушење Умм ал-Хирана тиме да мештани никада нису добили „званично“ право на зонирану земљу коју могу населити. Међутим, критичари кажу да је Израел одбио да селу да одобрење, упркос наредби мештанима да населе то место, у 1956.
Остали коментатори указују на „симболику“ локације бедуинског села, у пустињи Негев, описану од првог премијера Израела, Давид Бен-Гуриона, као „крајња граница ционизма.“
У ствари, министри премијера Бењамина Нетањахуа нису се састали у Јерусалиму, у Кнесету, што је нормална процедура, да одлуче о судбини бедуина, већ у Сде Бокеру, месту где је сахрањен Бен-Гурион.
„Становници (Умм ал-Хирана) су пореклом из западног дела Негева; били су протерани на исток од стране Израелских оружаних снага после рата 1948, а кибуц Шовал изграђен је на њиховом земљишту,“ Ноам Шеизаф, независни новинар, објаснио је у „+972“ блог-магазину.
После неколико година потуцања од места до места, војска је коначно рекла оним припадницима … да изграде своје домове у Умм ал-Хирану и Атиру, а тако се и десило 1956, Шеизаф је додао.
У међувремену, средства за овакве насељеничке активности делимично је обезбедила „Јеврејска заједница Северне Америке … кроз Јеврејски национални фонд (JNF), организацију посвећену развоју Израела преко јеврејских насеља“, открива Гершон, додајући да „мало северноамеричких Јевреја разуме да њихове донације воде ка одузимању земље од бедуинских Палестинаца и рушењу њихових кућа.“
Планови да се сруши бедуинско село долазе у време кад Израел наставља са политиком изградње јеврејских насеља на бившим палестинским територијама на Западној обали и на другим местима. Таква агресивна политика угрожава изгледе за мир у региону, као и наде за одрживу палестинску државу.
„Број насеља је огроман и вероватно неповратан, а сигнал који израелска влада шаље Палестинцима, остатку Блиског истока и свету, тако што још агресивније наставља са насељавањем – то је веома негативан сигнал, јер ако сада преговори неће довести до споразума, он се неће звати „мировни споразум“, када се следећи пут састанемо да разговарамо с Палестинцима“, Алон Лиел, бивши генерални директор Министарства спољних послова Израела, рекао је за РТ .
„За три или пет, ко зна, можда и 10 година – обим насеља ће бити већи, а шансе за палестинску државу мање“, додао је Лиел.
Потез израелске владе да расели бедуинску заједницу у корист „национално-верске јеврејске заједнице“ ће бити пред Врховним судом следеће недеље.
У 2009, Национални савет за планирање и изградњу је одобрио планове за изградњу Хирана на месту бедуинског села.
Недељни Хаарец је цитирао изворе из Адале, Правног центра за права арапске мањине у Израелу, који су рекли да се изградња јеврејских насеља у Негеву дешава у исто време кад влада наставља с планом Правер „одражавајући расистички приступ према бедуинским становницима Негева“.
Уместо измештања староседелачког бедуинског становништва, наводе извори, влада би требало да укључи заједницу у дијалог преко алтернативе Правер плану пресељења.
У међувремену, група одговорна за организовање жалбе Врховном суду, Форум за суживот у Негеву и за цивилну равноправност (Тhe Negev Coexistence Forum for Civil Equality), назвала је предложени план за рушење Умм ал-Хиран политиком која промовише социјалну неједнакост између Јевреја и Арапа, како је израелски дневни лист известио.
За Србин.инфо превео: Александар Јовановић
