Прочитај ми чланак
Роберт Мугабе, председник афричке државе Зимбабве, напао је Тони Блера поводом новог програма реформи речима: “Блер, Блер, ко је он био? Само премијер Британије. Ја сам председник Зимбабвеа.”
Мугабе, стар 91 годину, у једној од ретких посета Јужноафричкој држави, одржао је духовит и упечатљив говор, којим је шармирао салу пуну министара и новинара, повремено изазивајући салве смеха.
Најпознатији државник Зимбабвеа одавно оптужује Блерову владу за гажење обећања о финансирању расподеле земље у Зимбабвеу, које је утврђено 1979. уговором у Дому Ланкастер. Према том уговору, сви белци фармери у Зимбабвеу су морали да регуларно купе земљу, а уколико не би имали средстава њихове владе би могле то да ураде уместо њих.
Критичари, међутим, кажу да је то покушај да се оправда насилно преузимање фарми белаца, што је довело до санкција и успоравања економије ове јужноафричке земље.
“Ми желимо мир, а мир не значи да ће неко добити лавовски велики део док други бабунски (бабун је врста мајмуна).”, рекао је на конференцији за новинаре у главном граду Јужноафричке републике, Преторији у среду, “Не, ми смо заједно и морамо бити једнаки. Неједнакост може произвести нове проблеме у будућности.”
“Ми нисмо отели земљу белцима. Узели смо земљу у складу са онима са чиме смо се ми и Британци договорили, тачније влада Маргарет Тачер. Према реформама о земљишту, земља се одузима фармерима и враћа Зимбабвеанцима. Све је било законито.
Када Блерова Енглеска није више желела да плаћа земљу, да ли је требало да склопимо шаке и кажемо “Свемоћни Господе, молим се у име оца, сина и Светог духа.”?
Наравно да не! Блер, Блер, ко је он био? Само премијер Британије. Ја сам председник Зимбабвеа. Зато ми кажемо: “У реду, новац је ваш, задржите га. Земља је наша, ми је узимамо.” Квит.”
Председник је рекао да је дуван тренутно један од производа који се највише извозе. “Ми не пушимо превише. Кинези највише пуше дуван. Мој министар здравља саветује да се не пуши, али се не противи узгоју дувана.”
Мугабе, који је на челу државе од њене независности пре 35 година, оптужен је за политичко насеље и намештене изборе, те је под санкцијама Европске уније и САД-а.
Са друге стране, Африка му је наклоњена. Дочекан је поздравном паљбом, на црвеном тепиху, заједно са својом женом. Јужноафрички председник Јакоб Зума представио га је као свог “драгог брата”.
“Хвала онима, који ме сматрају диктатором, за публицититет што сте ми дали”, иронично је рекао бивши герилац, изазивајући смех код својих слушалаца. “Диктатор који никада није пререзао гркљан Јану Смиту (премијеру Зимбабвеа, тада Родезије, пре стицања независности) када је први пут дошао.”
“Међутим, ја сам рекао не, хајде да вратимо мачеве у корице и заборавимо на прошлост. Ми смо радили заједно са Јаном Смитом. Дозволили смо му чак да има своју фарму и очеву фарму. Када га је Господ позвао, доктори нису могли да помогну, умро је природном смрћу.
Ми нисмо желели да лако прођу они који су били криви за апартхејд, бомбардовање наших људи, бездушно убијање и бацање жртава у напуштене руднике. Оног тренутка када би дошли кући и имали моћ, ми бисмо им одсекли главе. То је бес који имате када се борите. “ Међутим, када је слобода дошла, додао је Мугабе, имали смо сличан приступ попут Нелсона Манделе и проповедали расно помирење.
Свој говор завршио је шалом на свој рачун: ”Хвала што сте ме слушали. Ја могу нон-стоп овако. То је дар политичара, да никада не престану причати док људи не кажу “да, уморни смо”. А ја сада видим да сте ви уморни.”
Ово је изазвало нови талас смеха и аплауз. Од публике се опростио махнувши једном руку у правцу Зуме, а другом стиснутом у песницу, уз узвик “Амандла” (моћ).
Мугабе припада генерацији афричких лидера после независности, који се одликују високим моралним вредностима, једноставном харизмом и неформалним приступом који се данас ретко виђа.
Неопходно је да и остали народи, пре свега они који живе на тлу Балкана схвате да имају право на лидере попут Мугабеа, који се не боје ничега и које нико не може поткупити. Ако је Зимбабве успео, зашто не би успела Србија? Ако се Зимбабве бори да сваки центиметар своје земље припадне Зимбабвеанцима, зашто то не би могла и Србија?
Чланак је преузет са Gardijana, мада су избачене класичне пропаганде британскoг листа који се не мири са тим да је време колонијализма у Африци прошло.
Наслов: Србин.инфо
