Прочитај ми чланак
Милијан Бркић (ФОТО: Хина)
Премијер Хрватске Тихомир Орешковић предложиће за новог министра бранитеља Милијана Бркића, човека чија је ратна биографија веома спорна и који је хрватским Србима остао у мучном сећању. Како наводи Саво Штрбац, директор документационог центра Веритас, Бркић не само да није подобан за министра, већ је пре кандидат за судски процес за ратне злочине које му ставља на терет.
Споран дипломски рад
Полицијска академија у Загребу је својевремено утврдила интерном ревизијом да је кандидат за министра ветерана плагирао дипломски рад у тој образовној установи. Управни суд у Загребу укинуо је решење којом је тај рад проглашен плагијатом, а та пресуда је донета „због процедуралне грешке Високе полицијске школе“.
– Бркић је био припадник специјалне полицијске јединице Aлфе, која је била састављена од најбољих и најспремнијих бораца, физички и психички издржљивих ратника и спортиста. Његов Пети вод, којим је и командовао, 22. јануара 1993. учествовао је у акцији на Велебиту у оквиру шире операције хрватских снага познату под кодним називом Масленица, иако је то подручје било под заштитом УН. Тога дана су хрватске оружане снаге на превоју Мали Aлан у близини осматрачнице Унпрофора, у заштићеној зони, мучки и из заседе убили и измасакрирали 21 припадника Српске војске Крајине с подручја Грачаца – наводи Штрбац.
Сам Бркић се још није огласио поводом тешких оптужби које му се стављају на терет.
Подсетимо, Бркић би требало да на дужности замени Мија Црноју који је био министар само шест дана, да би после изјаве да ће то министарство формирати „списак издајника“ био приморан на оставку. Кад је реч о Бркићу, Веће за ратне злочине у Београду крајем 2006. покренуло је преткривични поступак за злочин на Малом Aлану и наредне године све прикупљене доказе доставило хрватском правосуђу, које још води истрагу против „непознатих починилаца“.
– Aко до сада нису знали ко је извео ту акцију, сада знају. Можда и јесте јунаштво по велебитским врлетима убацити се у непријатељску позадину и из заседе ликвидирати непријатеља. Aли масакрирање заробљених, рањених и већ мртвих непријатеља свакако није чојство. A министар, па макар и хрватских ветерана, требало би да има и ту особину – додаје Штрбац.
Хрватска је једна од ретких земаља које уопште има министарство бранитеља. У претходној „левичарској“ влади министар бранитеља био је дужи део мандата у сукобу са бранитељима. У новој, „десничарској“ влади се, изгледа, води рачуна да на челу министарства буде прекаљени ратник, па макар и осумњичен за тешке злочине.
Одбио да хапси ратног злочинца
На страну сумњичење да је сам учествовао у ратном злочину над ратним заробљеницима и цивилима, Милијан Бркић је у хрватској јавности остао упамћен и по томе што је као активни полицијски специјалац одбио да хапси генерала Мирка Норца, који ће касније на суду и правоснажно бити осуђен за ратне злочине.
Извор: Вести он лајн
