Идеја коју је ректор Универзитета у Загребу Дамир Борас поделио с Јутарњим листом, а по којој би у основне школе требало вратити учење ћирилице, нестале из програма почетком деведесетих, за многе је изненађујућа.

Ипак, о њој се на Универзитету, а примарно на загребачком Филозофском факултету, већ дуже време расправља у контексту проблема насталих с постављањем ћириличних плоча у Вуковару.

Два разлога ‘за’

– Мислим да би учење ћирилице требало вратити у школе, као што би требало глагољицу понудити као изборни предмет. То су старохрватска писма и било би лепо наново их видети у настави – каже загребачки ректор, уверен да ће у стручној јавности многи мислити исто.

Давор Дукић, редовни професор Одсека за кроатистику – Катедре за старију хрватску књижевност, наводи два разлога због којих би било добро учити ћирилицу.

– На ћирилици имамо низ старих текстова, а познавање тога писма помаже учењу руског језика. Други је разлог то што се у нама суседним земљама користе и ћирилица и латиница, а савладавањем основа ћирилице у основној школи наши би ученици добили могућност читања стручне литературе на ћирилици – каже Дукић.

Слаже се с тезом да данас, да је ћирилица остала у хрватском образовном саставу, не бисмо у тој мери имали тешкоћа с увођењем ћириличних плоча у Вуковару.

– Када нешто боље познајете, мање од тога зазирете – каже Давор Дукић.

Бивши декан Филозофског факултета (с почетка деведесетих), академик Јосип Братулић, став о ћирилици у школама оправдава на следећи начин:

– Ниједно знање човека не оптерећује да би га осиромашило. У мозгу простора има, а знати писма је врло добро – онај тко не зна писма, не зна ни језике.

Свестан да у дневнополитичком контексту ово питање може бити дочекано на нож, он нуди решење.

– Проблем је што ћирилици треба скинути политичку ауру. Како? Врло једноставно – назовимо је хрватском ћирилицом – предлаже академик Братулић.

И данас је згодно знати

– Ја знам да пишем и читам ћирилицу јер сам предавала у школи када су се задаци писали и латиницом и ћирилицом. Знање ћирилице чак ме спасло једне ратне године – каже Љиља Вокић, бивша министарка просвете и професорка хрватског језика.

Према њеном мишљењу, ћирилицу је и данас згодно знати, али није је добро наметати. Зато би бивша министарка отворила ученицима могућност избора њеног учења. Љиља Вокић притом подсећа да ћирилица није обилежје једнога народа да би се због ње стварала аверзија.

– То није српско писмо, само су је Срби задржали, а Хрвати су се приклонили Западу и прихватили латиницу. Кад би се у школама отворила могућност њеног учења, верујем да би било оних који би се одазвали – процењује Вокићева.

Боље би било да уведемо још језика

– Не знам што је ректор Борас желио постићи овим предлогом, али чињеница је да једино у чему се сви слажемо јесте да нам је градиво преоптерећено и није у складу с временом у којем живимо. Ако оставимо са стране ћирилицу као својеврсно политичко питање у Хрватској, и уз уважавање да је и знање тог писма део писмености, свеједно мислим да би за будуће генерације било корисније увести нешто ново, попут учења информатике или још једног страног језика – коментарише Радован Фукс, бивши министар науке, додајући да у Америци деца немају обавезан латински, па свеједно имају изврсне лекаре и правнике.

Извор: Јутарњи лист

Ознаке: ћирилица, Загреб, Хрватска