Прочитај ми чланак
(Политика)
Загреб – Буџет од 700.000 евра, намењен вероватно најважнијем догађају у 22 године хрватске независности, можда делује прескромно.
Када су Бугарска и Румунија улазиле у Европску унију 2007, шампањац је текао на све стране а хиљаде раздраганих људи изашло је на улице како би обележило исконски моменат њиховог изласка из комунизма, јавља Ројтерс.
Улазак Хрватске у ЕУ 1. јула затиче земљу, али и Унију, у много тмурнијем расположењу.
Нова, 28. чланица ухваћена је у најтежој рецесији од како се изборила за независност од Југославије током рата 1991–1995.
Придружује се блоку који се рва са највећим економским и политичким изазовима од свог настанка, међусобних веза нарушених питањима неједнакости, имиграције, штедње и незапослености младих.
Многим Хрватима награда је изгубила сјај.
„Шта да славимо? Са или без ЕУ, не знам шта ће нам се догодити“, каже Штефица Пале-Ваљак која је прошлог месеца штрајковала пошто је њен послодавац, текстилна фирма ДТР, у марту престала да исплаћује плате.
„Чак ни ЕУ данас није ружичњак, па како тамо можемо да очекујемо побољшања?“
Хрватска се придружује ЕУ после четири узастопне године економских недаћа и губитака послова.
Њен кредитни рејтинг сведен је на „ђубре“, здравство и пензиони систем су на ивици а неплаћени дугови јавних и приватних компанија достигли су готово седам милијарди евра.
Многи млади Хрвати желе да напусте земљу.
Према прошломесечном истраживању агенције Ипсос Пулс, тек седам одсто испитаних Хрвата желело би да се улазак у ЕУ обележи ватрометом. Чак 42 процента сматра да церемонија није потребна.
Томислав Сауча, шеф владиног комитета за организовање славља, каже да ће оно представити „све што Хрватска уноси у ЕУ у смислу културе и културног наслеђа“. Додаје:
„Припремамо осећајну али скромну церемонију у складу са економском ситуацијом у земљи“.
У прошлонедељном тексту у дневнику „Нови лист“ под насловом „Зашто се Хрвати не радују“ пише: „Данас су Европљани, посебно они на периферији, где припада и Хрватска, уплашени од тога шта доноси сутра. Осећају се изданим, пуштеним да падају“.
Став да чланство у ЕУ значи већи просперитет „није ништа друго до велика илузија“.
Два милиона туриста који долазе на хрватске јадранске плаже не делује забринуто. Добро обучени грађани пију кафу на сунцу, купују плодове мора по ужурбаним пијацама и током викенда јуре ка мору новим аутопутевима.
Али, глобална финансијска криза разоткрила је економске промашаје из времена пет деценија комунистичке Југославије с којима се треба изборити: ригидно тржиште радне снаге, неефикасан јавни сектор, лоша инвестициона клима.
„Хрватска улази у ЕУ као нереформисана и неприпремљена земља, па ће нас блок третирати као неког коме су под хитно потребне промене“, каже Велимир Соње из Архива Аналитика, водеће консултантске фирме за бизнис из Загреба.
Незапосленост је достигла 21 одсто а перспективе раста су у најмању руку слабашне, што доприноси бригама да ће земља од 4,4 милиона само додатно допринети економским невољама Уније.
Није необично да је немачки високотиражни магазин „Билд“ назвао Хрватску „новим гробљем за новац наших пореских обвезника“. „Да ли блок себи чини икакву услугу примајући балканску земљу“, пита лист прошлог месеца.
Европска комисија овог месеца је саопштила Хрватској да ће се одмах по уласку суочити са дисциплинарном Процедуром прекомерног дефицита јер је њен буџетски дефицит искочио из свих лимита ЕУ.
Представник за штампу комесара за проширење Штефана Филеа рекао је да су преговори о придруживању дали „значајне резултате око раста и запослености“. „Придруживање Хрватске не треба да буде изузетак“.
Хрватски министар финансија каже Ројтерсу да Загреб мора да буде „одговоран“ око својих финансија и додаје: „Прављење буџета за 2014. неће бити поветарац“.
Иако се за сада неће придружити зони евра, Хрватска на многе начине већ подсећа на оболеле државе европског југа које су у средишту дужничке кризе еврозоне. Оно што још више брине од опасних јавних финансија је њена неконкурентност, неспособност да привуче стране инвеститоре и прекомерни ослонац на туризам.
„Као чланица, мораћемо да поштујемо европске процедуре и календаре и да будемо сигурни да су наша политичка документа реалистична, конкретна и амбициозна“, написала је на вебу Катарина От, шефица Института за јавне финансије, тинк-тенка који спонзорише влада.
Последње проширење ЕУ на исток Европе догодило се 2004. и 2007. када је глобална економија имала бум. Али, економска криза која је избила 2008. узроковала је „замор проширењем“ – да је Европа могуће већ остварила своје природне границе и да призива проблеме прихватајући некада ратујуће државе бивше Југославије.
„ЕУ 2013. је потпуно друкчија од ЕУ 2004“, каже бивши комесар за проширење Гинтер Ферхоген. „Она је мање уједињена, будућност је веома неизвесна а, што је најважније, млади људи – који су у нормалним временима највећи поборници идеје европског јединства – постају све више разочарани“, каже он Ројтерсу.
