Прочитај ми чланак
(Новости)
Српски динар и хрватска куна још дуго ће живети на овим просторима.
За хрватску привреду није баш срећно укидање нулте царине за извоз у земље Цефте. Хрватска роба убудуће ће у Србији бити скупља.
ЗАГРЕБ
СПЕЦИЈАЛНО ЗА “НОВОСТИ”
Уласком Хрватске у Европску унију односи са комшијама, пре свега Србијом, неће се битно изменити, али да ће бити неких промена, ипак хоће.
Од 1. јула, када Хрватска званично постаје пуноправна чланица ЕУ, о европској судбини Србије од тада ће одлучивати и Загреб, који ће учествовати и у процесу преговарања Србије и ЕУ. Хрватска је у више наврата наглашавала да се неће служити уценама, пре свега око билатералних спорова, управо оно што је на својој кожи осетила од Словеније.
У решавању граничног спора, пре свега дуж Дунава, европско чланство Хрватске неће да буде џокер како би присилила Србију на компромисе, управо оно што је Љубљана тражила и успела са Загребом.
По многима, улазак Хрватске у ЕУ требало би да донесе позитивну политичку климу у региону, а за Хрватску је приоритет да и Србија што пре уђу у ЕУ.
За хрватске националисте, који су годинама певали исту песму како ЕУ жели да створи “нову Југославију”, сада је јасно да од тога нема ништа, па ће спласнути и тензије које ће да омогуће комшијама једну мирнију атмосферу у разговорима. Хрватска ће Србији уступити сву потребну документацију за дуготрајно преговарање са ЕУ, а део тога је већ дала.
Већ за две године “источна” граница ЕУ преселиће се на хрватске границе, јер би Хрватска 2015. могла да уђе у шенгенски простор. Хрватске источне границе биће тако непропусније него до сада, због појачане контроле коју ће хрватски полицајци морати да спроводе по европским правилима.
Српски динар и хрватска куна још ће дуже време да живе на овим просторима, јер је реално да Хрватска уђе у еврозону тек негде око 2020. године. Иако су два мастрихтска критеријума досегнута, остаје велики проблем хрватског јавног дуга, који стално расте, па ће се на евро ипак причекати.
Користи од уласка Хрватске у ЕУ требало би да имају и Срби у Хрватској. Градови у којима су Срби у већини моћи ће да долазе до новца из европских фондова, али треба савладати компликовану машинерију која води до новца из Брисела. Српска мука, враћање имовине, остаје и даље проблем.
Хрватска ће, ако жели да буде правна држава по европским стандардима, морати да поштује и уставни закон о двојезичности, што значи ћириличне табле у Вуковару.
Грађане Хрватске од 1. јула чека срећна вест да више неће пред цариницима сакривати робу коју су купили у Трсту и Грацу, али за хрватску привреду није баш срећно укидање нулте царине за извоз у земље Цефте.
Хрватска роба убудуће ће у Србији бити скупља, па многа хрватска предузећа већ сада отварају погоне у комшилуку. “Дукат”, “Гавриловић”, “Краш“, “Адрис” већ граде или ће да граде погоне у БиХ и Србији, а Хрватска ће тиме да изгуби више од 4000 радних места.
Интензивно се преговара са комшијама да се нађе неко решење, јер би царине уништиле хрватски извоз, пре свега хране.
Али ни произвођач цигарета, ровињски “Адрис”, не би добро прошао јер би царина у Србији била повећана од 15 на 57 одсто.
И колико год ће неки од Хрвата 1. јула лупати у бубањ поруком да “Хрватска заувек напушта Балкан”, то се, наравно, неће догодити. Комшије остају комшије и сви проблеми које смо до сада тако “успешно” наређали остаће и даље.
