Прочитај ми чланак
Србија се не осврће на санкције ЕУ Русији и наставља посао са „Јужним током“, Албанија ускоро кандидат за чланство у ЕУ и шта је министар Дачић изјавио у Бечу… То су неке од тема штампе на немачком језику.
Јужни ток и његова логика
Покретање прекршајног поступка против Бугарске због пројекта изградње гасовода „Јужни ток“ познаваоце ситуације није изненадио. Аналитичари из Бугарске сматрају да се то неће добро завршити…
Србија, земља кандидат за чланство у Европској унији, за сада се не обазире на то што је тон између ЕУ и Русије због Украјине постао непријатељски. Ипак, санкција неће бити, пише аустријски Пресе:
„Док Европска унија размишља да замрзне пројекат изградње руског гасовода ‘Јужни ток’, у Србији се проблеми између Русије и Уније, који су достигли врхунац са кризом у Украјини – ‘не констатују’. Тамо би изградња гасовода требало би да почне у јулу, потврдили су прошле недеље Александар Сиромјатин, директор ‘Газпрома0 за међународне пројекте и Душан Бајатовић, шеф српске гасне компаније ‘Србијагас’.“
Кредит „Газпрома“
„’Газпром’ и ‘Србијагас’ су основали компанију ‘Јужни ток Србија’. Питање је прво било да ли Србија себи уопште може да приушти тај подухват, али сада ‘Србијагас’ добија кредит од ‘Газпрома’ у износу од 175 милиона евра. Србија је веома зависна од руског гаса. ‘Гаспромњефт’, ћерка-фирма ‘Газпрома’, преузела је складишта гаса Банатски Двор, што заправо значи да су преузете гасне резерве земље.“
„Када је реч о политици према Украјини, Европска унија би хтела да јој савезници буду ‘на линији’. Србија се осећа сатераном у ћошак. Та земља која приступање ЕУ може очекивати најраније 2020, страхује да би могла себи да нашкоди ако би се прикључила санкцијама Уније против Русије. Јер, ако Русија Европи заврне славину за гас, ЕУ може лако да се снађе, међутим Србија од тога не би имала ништа.“
„Владимир Марковић, саветник консултантске фирме ‘Сербиа Енергy’ каже да је пројекат гасовода један од стубова традиционално блиских односа између Србије и Русије. Питање ‘Јужног тока’ зависи од договора између ЕУ и Русије, каже Марковић. Ипак, он очекује да неће бити никаквих кашњења“, преноси Пресе.
Учесници конференције ‘Западни Балкан’ у Бечу са које је Европској комисији упућено писмо са захтевом да се Албанији на предстојећем самиту ЕУ да статус кандидата
Албанија ускоро кандидат за чланство у ЕУ
Шпигел пише о Албанији, односно о препоруци Европске комисије да та земља на самиту Европске уније крајем јуна добије статус кандидата:
„Албанија је два пута безуспешно конкурисала за статус кандидата за чланство у Европској унији. Чини да би сада ствари могле да крену набоље. Комесар за проширење Штефан Филе препоручио је да се земљи одобри статус кандидата. Албанија је направила велике кораке у борби против корупције и организованог криминала, рекао је Филе. Он је такође похвалио усвајање реформе правосуђа, додајући да Европска комисија безрезервно подржавамо захтев Албанаца за статус кандидата. Сада одлуку о томе морају да донесу земље чланице Уније, а прилика за то је самит лидера ЕУ крајем месеца.
Албанија се сматра сиромашном земљом. Ипак, борба против корупције и организованог криминала тамо очигледно има ефекта, сматра Европска комисија. Парламентарни избори 2013. требало је да буду тест демократије, али су на њих сенку бациле оптужбе за манипулацију и насиље.
Немачке странке Уније – ЦДУ и ЦСУ, у последње време су се залагале да се Албанија прогласи ‘земљом сигурног порекла’, у смислу немачког закона о азилу. То би значило да се азиланти из Албаније могу враћати у своју домовину. Један од аргумената изнео је парламентарни секретар Уније Михаел Гросе Бремер, који је рекао да Немачка и Албанија, као чланице НАТО, имају ‘заједничке вредности’ па се зато мора говорити о новој класификацији безбедности у тој земљи“, пише Шпигел.
Министар спољних послова Србије Ивица Дачић на конференцији у Бечу
Беч се враћа свом јату
Интернет-портал Еурацтив.де такође се осврће на Албанију о којој је било речи и у Бечу:
„На посебно организованој конференцији ‘Западни Балкан’ у Бечу, на иницијативу аустријског министра спољних послова Себастијана Курца, Европској комисији упућено је писмо са захтевом да се Албанији на предстојећем самиту ЕУ да статус кандидата. Након приступања Хрватске, у току су преговори о приступању са Црном Гором и Србијом, а Македонија има статус кандидата. Упркос замору Европске уније од проширења, следећи логичан корак јесте да Албанија постане земља-кандидат.
Писмо је потписао и комесар за проширење Штефан Филе, као и министри или њихови представници из шест земаља Западног Балкана, Грчке и Италије. Њихова намера је пре свега да мотивишу Немачку и сигнализују јој да ту акцију подржи.
Овом конференцијом Беч наставља иницијативу који је покренуо аустријски министар спољних послова Курц – наиме да се више фокусира на политику у централној и југоисточној Европи. Курц је у складу са тим истакао да примањем нових чланица Унији тим земљама није ‘великодушно доброчинство’ већ да користи имају обе стране. И комесар Филе слично размишља када каже: ‘Проширење Европске уније је најмоћнији инструмент који Европа има за промене’.
Министар спољних послова Србије Ивица Дачић је на конференцији у Бечу, говорећи о недавним проблемима своје земље, рекао: ‘Не смемо да чекамо поплаве да бисмо сарађивали’. Главни приоритет Србије је чланство у Европској унији. Сећање на прошлост у којој је Србија била део веће државе изгледа да тамо игра одређену улогу, као што то показује цитат Дачића: ‘Оно што је раније било спојено као Југославија, могла би сада да преузме Европска унија’“, пише Euractiv.de.
(Дојче веле)
