РАТ за православне храмове у Украјини се наставља без обзира на то што се све више говори о миру. Није помогао ни недавни јавни апел папе Фрање који је још једном позвао хришћане да не ратују међусобно.

Силом су заузете и отете чак 23 цркве које су до рата припадале Украјинској православној цркви московског патријархата, дакле потчињавале су се руском патријарху Кирилу. Примера ради, у фебруару је отет Михајловски храм у Ровенској области, а касније је то исто направљено уз учешће Десног сектора у Черкаској области. Првог марта у Ровенској области су пијани људи не само заузели цркву већ су и истукли вернике који су покушали да им се супротставе.

Конкурентска, такође православна, црква која себе назива кијевским патријархатом не скрива намеру да отера свештенике који се и даље потчињавају патријарху Кирилу. Насиље се наставља, а верници не могу да нормално иду на богослужење јер их малтретирају новопечене патриоте који по сваку цену желе да се одвоје од свега што има везе са Русијом.
Због све чешћих сукоба огласио се поново ових дана Синод православне цркве Русије који упозорава украјинске власти да је недопустиво насиље и сукоби различитих цркава. Синод позива да се зауставе сукоби јер они још више деле Украјину којој је у овом тренутку потребан мир и јединство грађана.

Очигледно је да самопроглашеног украјинског патријарха 86-годишњег Филарета (Денисенка) нема ко да уразуми и власти у Кијеву му све толеришу. Он је шокирао не само вернике него и обичне грађане изјавом да није грех убијање “сепаратиста” и оних који их подржавају у Донбасу. По Филарету то није кршење Божје заповести “не убиј”. Уместо да као свештеник позива на обуставу пуцања и успостављање поверења, Филарет је за време проповеди казао да се корен зла налази код људи који живе у Донбасу као и код оних у Москви.

Тај самопроглашени патријарх се претворио у радикалног политичара-демографа који сада доказује како је лаж да су Руси живели вековима на Донбасу јер је то по њему одувек украјинска земља.

– Идите у села Доњецке и Луганске области, па ћете видети да тамо живе Украјинци. А сепаратисти су људи који су дошли из Русије и других крајева бившег СССР – каже Филарет, иако би морао да зна да је источна Украјина измешана. Много је мешаних бракова, а нпр. председнику Доњецке републике Александру Захарченку, отац је Украјинац, а мајка Рускиња.

Несхватљиво је да човек који хоће да буде патријарх православне цркве Украјине пребројава крвна зрнца становника у Донбасу.

Дописнику “Новости” су казали у Московској патријаршији да је до краја децембра 2014. у Доњецкој и Луганској области уништено девет храмова, а 77 је оштећено.

Од јануара до краја марта оштећено је више цркава. У Доњецку од граната украјинске војске пострадао је Благовешћенски храм Кујбишевског рејона. У Авдејевци у Доњецкој области оштећена је Црква Марије Магдалене као и две капеле. У Луганској области у месту Теплогорск погођен је Храм Светодуховски, док је у граду Стаханов у Луганској области разрушена Скорбјашченска капела. Уништена и је и Троицка црква такође у Луганској области.

Од артиљеријских граната до децембра 2014. погинула су тројица свештеника. Украјински добровољачки батаљони у којима се окрутношћу истичу присталице Десног сектора, децембра прошле године опљачкали су женски Иверски манастир у месту Пески. Однели су све што су сматрали да је вредно, па чак и мобилне телефоне монахиња. И војници батаљона Ајдар су се прославили пљачком храма и верника у селу Трјохизбенка. Десетине свештеника је морало да побегне из Украјине.

Али осим у Донбасу где се ратовало и где се још понегде пуца притисак на свештенство и вернике који су остали лојални Московском патријархату се и даље прави у Волинској, Ровенској, Тернопољској, Черновицкој, Лавовској и Черкасој области. Расколници уз помоћ националистичких бојовника нападају и освајају храмове и силом их преводе под руководство самопроглашене Кијевске патријаршије. На жалбе верника и свештеника тамошња полиција се прави глува.

Уместо да смирује страсти украјински самозвани патријарх Филарет свештенике и вернике који су остали верни Московском патријархату назива “петом колоном” и оптужује их да сарађују са окупаторима и доприносе сепаратизму. Осим тога, шире гласине како у храмовима московског патријархата крију оружје које деле побуњеницима у Донбасу, што је лаж.

У верску дискриминацију су се укључиле и власти па је у Кијеву Градски савет лишио Православну цркву московског патријархата пореских олакшица на некретнине. Исто су направили и у Трнопољу.

Украјинска православна црква лојална Московској патријаршији има око 13.000 црквених општина што је више него све остале конфесије. Осим тога, она настоји да буде неутрална у садашњем сукобу и не жели да буде политички ангажована већ пропагира заустављање крвопролића и братоубилачког рата и стално позива на успостављање дијалога.

Да би се разумео верски сукоб у Украјини, треба знати да тамо постоје три православне цркве. До поделе православаца у Украјини је дошло после распада СССР-а и формирања независних држава.

Најбројнија је Украјинска православна црква верна Московској патријаршији. До сукоба у Украјини од свих православаца, чак 68 одсто је уз Московску патријаршију. Поглавар Украјинске православне цркве је митрополит Онуфриј Березовски (71). Осим што својим сматра московског патријарха и одржава везе са другим црквама преко Московске патријаршије, све остале одлуке Украјинска православна црква (МП) доноси самостално.

Друга по величини православна црква припада кијевском патријархату и њу предводи самопроглашени патријарх Филарет, који тврди да има седам милиона верника.

Трећа православна црква је аутокефална и има 3,4 одсто укупног броја верских општина.

Чим је почео сукоб на истоку Украјине против домаћег становништа које је већином православно, са посебно великом мржњом ратовали су украјински гардисти по вероисповести гркокатолици (унијати). Украјинска војска артиљеријом је гађала православне храмове, а острашћени гардисти хапсили православне попове. Ко је пратио збивања на Мајдану у Кијеву сећа се да су најратоборнији били “активисти” који су дошли из западних делова Украјине, где су у највећем броју управо гркокатолици и католици. У том делу Украјине је најјача традиционална нетрпељивост према свему што је руско.

Унијати имају старе нерашчишћене рачуне са православцима. Стаљин је депортовао многе западне Украјинце у Сибир и друге крајеве Русије због колаборације са Немцима. Њихове унијатске храмове Стаљин је или затварао или их враћао православцима. Унијати су сачували православни обред, али су признали римског папу као врховног поглавара. Унијате предводи архиепископ кијевско-галицки Свјатослав Шевчук (45), школован у Аргентини, који тврди да има 4,3 милиона унијатских верника. Доласком новог поглавара 2011, гркокатолици су активност са запада раширили и на централни део Украјине. На западу Украјине живи и око 900.000 католика.

ПАТРИЈАРХ ПО СВАКУ ЦЕНУ

Остарели али још увек претерано амбициозни самопроглашени патријарх Филарет, односно Михаил Антонович Денисенко (86) био је 1990. један од кандидата (изабран је Алексиј) за патријарха Руске православне цркве. Само годину дана касније, чим се прогласила независност Украјине, Филарет је тражио да Украјинска православна црква добије аутокефалност, дакле потпузну самосталност. Руска православна црква искључила је Филарета из својих редова 1992. године.

Његову Украјинску православну цркву Кијевског патријархата није признала ниједна православна црква у свету. То му није сметало да 20. октобра 1995. прогласи себе кијевским патријархом. Интересантно је да Филарет Денисенко никада није негирао да је својевремено сарађивао са КГБ, већ је само говорио и да су многи други свештеници у совјетско време сарађивали са тајном полицијом.

(Вечерње новости)

Ознаке: православни храмови, рат, Украјина