Прочитај ми чланак

Први опипљиви знак да НАТО „вежба“ може да крене у ЖИВИ РАТ са Русијом за 4 дана

0

НАТО савез војске одржава највеће ваздухопловне маневре икада, од оснивања блока пре 74 године. Од 12. до 23. јуна, немачка „Луфтвафе“ ће водити масовну мобилизацију преко балтичких територија и централне Европе у отвореном изазивању Русије.

Сједињене Америчке Државе ће ангажовати највећи број ратних авиона од 25 НАТО партнера који учествују. Међутим, Немачка је водећа земља за вежбе.

Још провокативније је то, што се називају вежбе „Аир Дефендер 23“, а њихов датум одржавања пада на 82. годишњицу операције „Барбаросса“. 22. јуна 1941. године, нацистичка Немачка и њени савезници из „Осовине“ покренули су највећу војну инвазију у историји против Совјетског Савеза.

Та инвазија се испоставила као војни катастрофа за Немачку, која је најавила њен историјски пораз скоро четири године касније, уз страшно страдање и милионе смртних случајева.

Нису само датуми који стварају језовито мрачну паралелу. Злокобни симболизам данас немачког балкенкреуза (тевтонска крста) који је истакнут на ратним авионима који лете близу руске границе, додатно је појачан учешћем многих некадашњих савезника Трећег рајха у данашњем времену. Финска и балтичке територије су биле место за Хитлеров главни план освајања Русије, и спровођења његовог коначног решења геноцидног истребљења.

У међувремену, на терену у Украјини, немачки тенкови „Леопард“ такође носе балкенкреуз и данас бомбардују руске снаге с украјинске територије, који је такође служио као пут инвазије у Операцији „Барбаросса“. До сада је много ових модерних немачких тенкова уништено у данашњим биткама, што не обећава добро за украјинску противофанзиву коју спонзорише НАТО.

Наравно, „Аир Дефендер 23“ бледи у поређењу са обимом операције из 1941. НАТО-ови ратни авиони који лете у вежбама изнад Немачке и Балтика броје 250, а укупан број војних лица који учествују је 10.000.

У операцији „Барбаросса“, број авиона био је барем десет пута већи и укључивао је до 4 милиона војника. Ипак, симболика је упадљива и застрашујућа за оне који имају оштар осећај за историју.

Невероватно је да западни медији нису направили никакву историјску референцу на „Барбароссу“, чак ни укратко. Међутим, то и није толико изненађујуће када се узме у обзир, да је улога западних медија да пропагирају овај рат против Русије.

То није само пука симболичка историјска паралела, иако је и то само по себи ужасно. Вође НАТО-а све отвореније говоре о циљу „сламања Русије“. Ваздушна мобилизација у наредне две недеље има за циљ, да вежба офанзивне сценарије против Русије.

Време када је НАТО спонзорисао копнену офанзиву која је почела прошле недеље у Украјини, у комбинацији са невиђеном мобилизацијом ваздухопловне моћи ове недеље, има обележја стварног контингентног плана да се „проxy рат“ у Украјини претвори у свеопшти рат између нуклеарних сила.

Размештај ратних авиона способних за ношење нуклеарног оружја од стране Сједињених Америчких Држава и њихових савезника у НАТО-у, подудара се са потезом Русије да инсталира тактичко нуклеарно оружје у суседној Белорусији, поред Пољске и балтичких држава.

Москва и Минск се оштро осуђују у западним медијима због тог потеза. Међутим, исти медији само мало или готово уопште не помињу стотине тактичких нуклеарних бојевих глава које је Вашингтон распоредио у Немачкој, Белгији, Холандији, Италији и Турској. НАТО вежбе ове недеље укључују вежбање њиховог лансирања против Русије и Белорусије.

У време када би Вашингтон и НАТО силе требало хитно истраживати дипломатске путеве за деескалацију рата у Украјини, вођена од стране САД-а, НАТО алијанса криминално подстиче све више сукоба.

Организација „Аир Дефендер 23“ и његов изражени циљ да покаже силу Русији, представља безобзирно стрмоглављење ка провалији. Елитна политичка класа Запада подстиче рат упркос све већем противљењу западне јавности непрестаној војној подршци НАТО-а Украјини.

Међутим, такви дипломатски напори заснивају се на узалудној претпоставци да су Сједињене Америчке Државе и НАТО, заинтересовани за проналажење политичког решења са Русијом. Међутим, очигледно је да западне силе нису заинтересоване за то. Покреће их жеља да победе Русију.

Ове недеље, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је током састанка са америчким председником Џоом Бајденом у Вашингтону, позвао на победу над Русијом. У Паризу, лидери Француске, Немачке и Пољске су експлицитно изјавили да је циљ рата у Украјини „уништити Русију“.

Када је НАТО алијанса формирана 1949. године, прошло је само четири године од пораза Трећег Рајха, углавном од стране Црвене Армије Совјетског Савеза. Блок је основан од стране Вашингтона и Лондона заједно са остатком нацистичке Немачке и њених европских сарадника, у сврху вођења следећег рата против Совјетског Савеза. Када кажемо „следећи рат“, заправо мислимо на наставак Другог светског рата.

Распад Совјетског Савеза 1991. године и наводни крај пет деценија хладног рата, нису донели светски мир. Напротив. НАТО ратови су се проширили и сада су се коначно усмерили ка Русији. То је зато што је мисија НАТО-а увек била агресивна пројекција западне империјалистичке моћи. Наставак ширења НАТО снага од 1991. године све до граница Русије је доказ за то.

Совјетски Савез заправо није био дефинитивни непријатељ западног империјализма. Дефинитивни непријатељ се може идентификовати као било која земља која се не понижава као вазал како би западни капитал могао немилосрдно да експлоатише.

Русија, Кина и остале земље које се не слажу са „светским поретком“ предвођеним са САД, нужно се сматрају непријатељима који морају бити циљани, санкционисани, угрожавани и на крају поражени. Историја се поново налази у тој инхерентној и неодољивој фази рата.

Нацистичка Немачка је била нападачки пас западног империјализма, чија је мисија била дивљачко пустошење Совјетског Савеза у име западних капиталистичких сила, које су тајно и често отворено финансирале изградњу немачке ратне машинерије током 1930-их и почетком 40-их година.

Форд, Генерал Моторс, ДуПонт, ИБМ, банка Wалл Стреет и Банка Енглеске, само су неки од индустријских партнера и финансијера нацистичке Немачке. Каснији привремени савез током Другог светског рата, између Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и Совјетског Савеза био је само привремено решење Запада, како би елиминисао немачког нападачког пса који је самоиницијативно прекорачио границе својих амбиција.

Када је тај рат завршен (или прецизније речено, заустављен), вратило се правом империјалном циљу настављањем непријатељстава другим средствима против Москве, како би се елиминисала свака међународна геополитичка препрека западном империјализму, као и експлоатација највећих земаљских резерви природних ресурса испод руске земље.

Из ове перспективе, Хитлерови планови за освајање Русије под називом „лебенсраум“ су само преузети од стране западних сила, које су захваљујући превари и ревизионизму западних медија вешто сакриле свој криминални империјализам под фасадом „демократије“, „људских права“, „правде и реда“, и у последње време, „реда заснованог на правилима“.

Укратко, све више ратних потеза НАТО-а против Русије представља наставак операције „Барбаросса“, а не само одјек. „Аир Дефендер 23“ звучи прихватљивије – као и многе западне реторике и фразе.