Прочитај ми чланакПрема документима које су видели новинари „Гардијана“, Европска комисија неће поставити горњу границу цена за руски гас. Како објашњава аутор чланка, разлог је то, што ову меру не подржавају све земље.
Документи који су „процурили“ указују на то, да Европска комисија неће увести горњу границу цене руског гаса, већ се залаже за додатни порез на „вишак профита“ енергетских компанија.
У нацрту уредбе о „хитним мерама за снабдевање електричном енергијом“, који је дошао у посед „Гардијана“, нема речи о ограничењу цене за руски или други увозни гас.
Прошле недеље, земље ЕУ нису успеле да донесу заједничку одлуку о овом питању. Међутим, очекује се да ће ЕУ наметнути додатне порезе на високе приходе компанија за фосилна горива, и наметнути ограничења прихода произвођачима електричне енергије, са ниским садржајем угљеника.
Очекује се да ће председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, објавити план за борбу против раста цена струје у среду, током свог годишњег говора у ЕУ о стању Уније.
Коначан текст одлуке је и даље подложан променама, али се на основу нацрта може закључити да комисија сумња, да ли ће бити могуће добити довољну подршку земаља ЕУ, да се определе у корист жељене опције.
Земље ЕУ које увозе огромне количине гаса из Русије – Мађарска, Словачка и Аустрија – изјасниле су се против ограничавања цене ове сировине, због бојазни да би Кремљ могао да обустави све испоруке, а затим да уђу у рецесију. Владимир Путин је већ запретио да ће зауставити извоз енергије у Европу, ако такав план буде одобрен.
Десетак земаља, укључујући Француску и Пољску, и даље би радије поставили горњу границу цене за сав увезени гас. По њиховом мишљењу, ово је најбољи начин да се обузда раст цена. Комисија није одушевљена том идејом, јер се плаши да би ЕУ могла изгубити у односу на земље, које су спремне да плате више за течни природни гас, на високо конкурентном тржишту.
Холандија и Данска су опрезне у погледу било каквог ограничења цена, а Немачка се плаши да ће ограничавање цена руског гаса изазвати контроверзу.
С обзиром на то да међу земљама ЕУ не постоји консензус, Европска комисија, која припрема законе, настоји да свих 27 чланица усагласи мере. Европске владе се у великој мери залажу за ограничавање цене електричне енергије, произведене из извора са ниским садржајем угљеника, као што су обновљиви извори или нуклеарне електране, и желе да преусмере средства за помоћ угроженим компанијама и домаћинствима.
Нафтне и гасне компаније суочиће се са додатним порезом, такозваним „солидарним доприносом“. На основу докумената којима располаже, комисија предвиђа петоструко повећање прихода нафтних, гасних и угљарских компанија у 2022. години.
Комисија напомиње да је реч о „вишку профита” и „неочекиваним” приходима који су добијени не због економских или инвестиционих одлука компанија, већ као резултат „непредвидивих дешавања на енергетским тржиштима, до којих је дошло након почетка сукоба у Украјини“. Међутим, у тексту се не прецизира колика би требало да буде стопа овог додатног пореза.
Европа се борила са поскупљењем гаса и пре почетка сукоба у Украјини. Рекордно суво лето 2022. године такође је утицало на смањење снабдевања. Услед врућине почело се више користити клима-уређај, док је производња хидроенергије из река и акумулација смањена.
Ситуацију додатно отежава чињеница да је половина нуклеарних реактора у Француској застарела и искључена из безбедносних разлога, у вези са чим је земља престала да буде традиционални извозник електричне енергије својим суседима.
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 19, 2022
