Pročitaj mi članak

PROBLEM KOJI NI PUTIN NE MOŽE DA REŠI: Ruski predsednik zabrinutiji nego ikada

0

Rusija nam deluje kao zemlja koja nezaustavljivo napreduje i jača na spoljnopolitičkom planu, međutim postoje problemi na koje ni sam vrh Ruske Federacije ne može da utiče.

vladimir-putin-foto-reuters-1463405068-907505

Русија нам делује као земља која незаустављиво напредује и јача на спољнополитичком плану, међутим постоје проблеми на које ни сам врх Руске Федерације не може да утиче.

Чувени аналитичар Сенди Џедеја је скоро открио када следи нови пад цена нафте. Како каже то није последица гледања у стаклену куглу, већ исход проучавања кретања разних тржишних образаца, из којих се може предвидети и смер у којем ће цене највероватније ићи. Џедеја каже да треба гледати једно раздобље: – Биће сезонски ефекат пада цена, са чак 80-постотном вероватношћу, и он већ траје од 2. јула и трајаће све до 18. августа. Та спознаја може бити корисна тзв. краткорочним трговцима који желе да профитирају од повољних трендова – објаснио је аналитичар.

На благи раст понуде указује и извештај руског министарства енергетике, према коме је у Русији производња у јуну износила 10,84 милиона барела дневно, док је месец дана пре била 10,83 милиона. Цене нафте пале су на међународним тржиштима на најнижи ниво у последња скоро четири месеца након што су службени подаци показали да су залихе америчке нафте порасле, први пут у 10 месеци. Цена “брент” нафте, која је међународни репер за цене овог енергента, пала је 3,01 одсто, на 43,52 долара а америчке WТИ нафте -2,54 одсто, на 41,83 долара по барелу.

Вртоглави пад цене нафте започео је захлађивањем односа између Русије и Запада, што су аналитичари протумачили пре свега као покушај удара на Русију и Венецуелу, чије економије углавном зависе од извоза енергената, а главну улогу у одређивању цене нафте стручњаци приписују Саудијској Арабији и САД. Међутим, руска економија успешно одолева свим потресима и ударима, али су се ти удари као бумеранг вратили Америци. Американци су прижељкивали банкрот Русије, али је због пада цена нафте вец́ банкротирало на десетине америчких компанија. Лошој ситуацији по америчке компаније доприноси и кинеско економско успоравање што значи да је и кинеска потражња за нафтом све мања.

Буџет Руске Федерације за 2016. израђен је на основу цене нафте од 50 долара по барелу, и предвиђа дефицит од три одсто БДП-а, што је граница коју је председник Владимир Путин наложио да се не сме прец́и. Цена нафте се формира на основу односа понуде и потражње. Упркос тврдњама да потражња нафте пада, подаци Међународне агенције за енергетику показују да она, напротив, расте. Али, обим понуде расте брже од потражње, и ту је главни проблем.

Последњих дана, међутим, цена нафте износи око 41,14 долара, која је доживела пад са 50 долара с почетка јула што би довело до још већег пада вредности рубље. Према таквом сценарију, инфлација би порасла за шест до осам процентних поена.Москва не користи хаос на Блиском истоку како би подигла цене нафте, претпостављајући том проблему стабилност. У тренутку кад је Русија већ патила у привредном смислу због цена нафте и западних санкција, председник Владимир Путин одлучио је да подржи споразум који би довео до спуштања цена нафте.

Цене нафте су битне за Русију, али оне свеједно нису покретачки фактор у доношењу одлука руских лидера. Наравно, Русија жели да обликује цене нафте, али то ради кроз рутинске дипломатске процесе. Постоји много разлога за објашњење, али један од главних који Русију опредељују је критичност безбедносних интереса на Блиском истоку, која их много више забрињава од цена нафте. Штавише, у сваком од наведених случајева (Сирија, Русија, Ирак) председник Путин је водио политику чији је задатак било успостављање стабилности. И зато би руски тајни планови о подстицају цена нафте могли да буду предмет занимљивог разговора, али на крају не би одвели никуд.

Уз Русију, ниска цена нафте угрозила је економије Канаде, Мексика, Бразила, Нигерије, Алжира, Казахстана, Белорусије, Венецуеле, производњу у Северном мору и Мексичком заливу, као и у Северној Дакоти, Оклахоми, Тексасу…

Нафтна индустрија у свету изгубила је због ниских цена готово 600 милијарди долара, угашено је више од 200.000 радних места, отказане су инвестиције у 46 великих пројекта вредне око 200 милијарди долара које је требало да осигурају поизводњу од око 20 милијарди барела нове нафте.

Стрмоглављење цена нафте прави тектонске поремећаје: Венецуела је пред банкротом, Нигерија је такође у великом проблему, Русија тоне у рецесију, голфске земље чији буџети углавном зависе од нафте стењу под теретом дугова, чак и у БиХ се осети мањак нафте на појединим пумпама… Нафтне компаније дневно губе милионе долара, валуте као што су рубља, норвешка круна рапидно губе на вредности…

У протеклом времену могли смо читати о бројним теоријама, а најчешће се наводило да Запад жели ниским ценама нафте „изнурити“ Русију и бацити је на колена. Такође, као један од мотива за ОПЕЦ-ову одлуку о задржавању постојеће производње навођено је да се јефтинијим ценама спречава скупа производња у Северној Америци, посебно она у екпанзији из шкриљаца, а која је профитабилна само у случају високих цена нафте.