Прочитај ми чланакБивши амерички амбасадор у УН и саветник Беле куће за националну безбедност Џон Болтон признао је да је помогао покушаје државних удара у страним земљама.
Бивши саветник Беле куће Болтон је то изјавио за ЦНН након саслушаања у америчком Конгресу везано за упад на амерички Капитол 6. јануара 2021., наводи Ројтерс.
Чланови одбора Представничког дома, који истражује насилни упад, оптужили су у уторак бившег председника Доналда Трампа да је подстицао насиље у свом покушају да остане на власти након пораза на изборима 2020. године.
У разговору за ЦНН, Болтон је сугерисао да Трамп није био довољно компетентан да изведе „пажљиво планирани државни удар“.
„Као неко ко је помогао у планирању државних удара, не овде, већ на другим местима , знам да је потребно много труда. А то није оно што је Трамп радио.“, изјавио је Болтон.
На питање новинара, на које тачно покушаје мисли, он је рекао да „не жели да улази у детаље“, међутим, ипак је поменуо Венецуелу.
„Испоставило се да то није било успешно. Није да смо ми имали толико везе с тим, већ сам видео шта је потребно опозицији у покушају да свргне незаконито изабраног председника, и нису успели“, навео је бивши амерички званичник.
Болтон је 2019.,као саветник за националну безбедност САД, јавно подржао позив венецуеланског опозиционог лидера Хуана Гваида војсци да му помогне у свргавању социјалистичког председника Николаса Мадура, тврдећи да је Мадуров реизбор нелегитиман, али је на крају Мадуро остао на власти.
„Осећам да има и других ствари о којима ми не говорите, осим Венецуеле“, рекла је водитељка ЦНН-а, на шта је Болтон дао потврдан одговор, преноси Ројтерс.
Многи спољнополитички експерти током година критикују интервенције Вашингтона у другим земљама, од улоге у свргавању тадашњег иранског премијера Мохамеда Мосадека 1953. године и рата у Вијетнаму, до инвазија на Ирак и Авганистан у овом веку, али није уобичајно да амерички званичници отворено признају своју улогу у изазивању немира у страним земљама, наводи Ројтерс.
Захарова: Апсолутно дрско каже да се бавио планирањем државних удара у иностранству
Портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова изјавила је да Болтонове изјаве захтевају реакцију и даљу анализу, „јер је важно да се зна у којим су то деловима света САД планирале државни удар“.
„Не сец́ам се да је неко ко је био на тако високом положају и ко је био директно одговоран за међународну политику САД јавно причао да се бавио планирањем државних удара у другим земљама.
Дакле, не подржавањем „демократских снага“, како су они раније говорили, не помагањем развоју демократије, плурализма и тако даље. Него тако да човек, који је много година и за време различитих председника имао власт, са уживањем и апсолутно дрско каже да се бавио планирањем државних удара у иностранству- ја се не сец́ам“, изјавила је Захарова за радио Спутњик.
„Време да САД признају своју улогу у пучу на Мајдану“
Време је да САД признају своју улогу у државном удару у Украјини 2014, изјавио је данас први заменик сталног представника Русије при УН Дмитриј Пољански.
„Опште је познато да су САД покушале да свргну председника Венецуеле. Сада се чека признање кључне улоге САД у илегалном пучу на Мајдану у Украјини 2014. године, што је такође јавна тајна“, написао је руски дипломата на Твитеру, преноси ТАС С.
Пољански је тако коментарисао признање некадашњег високог званичника Беле куће Џона Болтона да је учествовао у припремама извођења државних удара у иностранству.
Болтон је у разговору за ЦНН изјаво да поступци бившег председника Доналда Трампа, који су довели до напада на Капитол 6. јануара 2021. нису представљали покушај државног удара, за који је навео „да захтева лукаво и разрађено планирање“.
„Као неко ко је помогао у планирању државног удара, не овде већ на другим местима, знам да је потребно много рада, а он то није урадио“, додао је Болтон.
На питање да појасни на шта се позива у коментару о планирању пуча, Болтон је навео неуспели покушај пуча у Венецуели 2019. против председника Николаса Мадура, иако је додао да америчка влада није имала „много посла“ с тим.
Када је 21. новембра 2013. године тадашње украјинско државно руководство са председником Виктором Јануковичем на челу, одбило да потпише свеобухватни Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ, исте вечери дошло је до окупљања демонстраната на Мајдану, Тргу независности у Кијеву.
Те демонстрације означиле су почетак грађанског протеста који је под именом „Еуромајдан“ прерастао у масовни покрет против проруског руководства, које је неколико месеци касније побегло из земље.
Украјински тужоци, који су покренули кривични поступак против Јануковича због масовних убистава цивила, саопштили су да су 104 особе убијене, а 2.500 повређено као резултат насилних акција власти против демонстраната од 18. до 20. фебруара 2014.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 13, 2022
