Прочитај ми чланакДок се Србија суочава с опасношћу од еколошки потенцијално катастрофалног рудника литијума компаније Рио Тинто у Јадру, на другом крају планете у току је слична драма. У Боливији су, наиме, у току борбе водећих кинеских, руских и америчких компанија око џиновских налазишта литијума у тој држави. Драма је велика: У игри су милијарде долара, избиле су велике демонстрације које су паралисале земљу, а у једном тренутку је због свега овога из државе побегао и председник.
Мисија је била немогућа: Да једна мала тексашка компанија „EnergyX“ победи индустријске џинове из Кине и Русије у трци за минералним богатствима која би једног дана могла да напајају десетине милиона електричних возила.
Високо у Андима налазе се огромна слана поља под именом Salar de Ujuni, која су богата литијумом.
„Ово је нова Саудијска Арабија“, каже директор „EnergyX“ Tig Igan..
Домородачки Кечуа народ верује да су слана поља Salar de Ujuni мешавина мајчиног млека њихове богиње и сланих суза њене бебе.
„Са четвртином светских резерви литијума, Боливија би са 12 милиона становика могла да буде међу победицима у глобалној трци за материјалом помоћу којег ће планета напустити нафту, природни гас и угаљ у борби против климатских промена“, пише „Њујорк тајмс“.
Међутим, политичка ситуација у Боливији је далеко од оне какву би амерички инвеститори желели.
На власти у земљи је Социјалистички покрет, који предводи бивши председник Ево Моралес, који је покушао да Боливију приближи Кини, пре него што су га масовни протести и притисак из војног врха натерали да поднесе оставку пре две године.
Актуелни председник је Луис Арсе, који је био министар економије у Моралесовој влади, предводи коалицију социјалдемократа и радикалних левичара. Против њега су локални покрети који се противе социјалистичкој влади и скептични су према страним инвеститорима, јер их виде као експлоататоре који израбљују боливијска природна богатства још од 17. века.
Пре само две године, уговор о производњи литијума између Моралеса и једне немачке компаније довео је до протеста који су се временом проширили на целу земљу. Моралес је био принуђен да одустане од уговора само недељу дана пре него што је побегао из земље.
Вођа локалних протеста Марко Пумари тражио је од централне власти троструко увећање прихода за своју провинцију Потоси. Његови захтеви још нису испуњени и он поручује да се и даље противи социјалистичкој влади.
„Чим јавно подрже стране компаније, провинција ће се мобилисати. Влада се игра с ватром“, рекао је он.
У августу, око 80 демонстраната је блокирало два пута, спречавајући на тај начин председника Арсеа да посети државну фабрику литијума. Њихов захтев је био да директор државне литијумске компаније буде смењен, као и да се локално становништво више пита у доношењу одлука о литијуму.
„Требају нам асфалтирани путеви и фабрике текстила. Ако нас не буду слушаки, наставићемо да блокирамо путеве“, каже Роса Белен Хулака, сељанка из Потосија која се прикључила протестима, иако подржава владу.
Ускоро су се у провинцији појавили владини званичници с идејом да олабаве тензије.
Енергетски стручњаци кажу да би велики скок у производњи литијума у Боливији обезбедио да цене батерија за електрична возила остане ниска. Тиме би председнику САД Џоу Бајдену било много лакше да постигне циљ да половина продатих аутомобила у САД до 2030. буде електрична.
„Количина литијума која нам је потребна како бисмо постигли било који од напих коламтских циљева је невероватна“, рекла је Ана Шпицберг, која је у влади САД задужена за енергетску трансформацију.
Међутим, како пише „Њујорк тајмс“, Вашингтон нема много утицаја на Боливију, која се дуго супротставља америчком приступу према пборби против нарко картела и према Венецуели. Зато многи људи из америчког енергетског сектора сматрају да Боливија није вредна таквог ризика.
„Ми се већ 30 година имамо пројекте за Боливију и готово никакве резултате. Имате земљу која не излази на море са лошом инфраструктуром, без радне снаге, политички ризичну и са заштитом интелектуалне својине. Као инвеститор, изабрао бих неко друго, безбедније место“, каже Роберт Минтак.
Tig Igan из „EnergyX“ се не слаже.
Он је за боливијски литијум сазнао случајно, када је с пријатељем туристички обилазио Јужну Америку 2018. године. Када су стигли до сланих плоча, водич им је рекао да стоје на највећим резервама литијума на свету. „Одмах сам помислио: Не знам како, али морам да се укључим у ово“, каже Иган.
У једном тренутку је наишао на иновативне научне радове Бенија Фримена са Тексашког универзитета у Остину, који је радио на новој технологији добијања литијума из литијумских соли. Чим су ступили у контакт, Фриман и Иган су одмах склопили пословно пријатељство.
Прву велику шансу да нешто ураде у Боливији добили су у априлу 2020. године, када је Фримена контактирао Дијего вон Вокано, саветник председника Арсеа, тада само кандидата на изборима. Када је Арсе победио на изборима, Иган је био на инаугурацији. Уз помоћ Вокана, Иган је направио важне контакте у новој администрацији.
Тек када су стручњаци компаније „EnergyX“ објаснили суштину њихове нове технологије засноване на мембранама, добили су дозволу да посете литијумски комплекс и да је иницијални споразум о одобравању пројекта компаније „EnergyX“ практично завршена ствар.
Исте вечери када се то десило, Алваро Арнез, заменик министра енергетике који је надгледао процес производње литијума, дао је благослов за договор. Он и Иганов тим су све прославили вечером у ресторану у Ла Пазу уз амазонског сома, свињетину и кимчи од крушке.
Америчка компанија тако је стекла предност у односу на осталу конкуренцију, пре свега из Кине и Русије. Министар енергетике Молина рекао је да у Боливији „има места за све инвеститоре – и за Американце, Русе, Кинезе, Јапанце, ко год поштује наш суверенитет“.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 16, 2021
