Pročitaj mi članakBudućnost Rusije posle povlačenja trupa iz Hersona, biće lakše predvideti, ako formulišemo šta tačno čeka zemlju u dogledno vreme, smatra ruski analitičar, Mihail Rostovski.
Русија не треба да чека наставак мировних преговора са Украјином, и брзи завршетак сукоба.
Ростовски говори о другачијем схватању онога што се дешава, и наводи пример са наредбом за демобилизацију студената из ЛНР и ДНР. Са руске тачке гледишта, ова одлука сигнализира да се ништа катастрофално не дешава. Ово је само техничка корекција „специјалне операције“.
Међутим, у Украјини и на Западу то се сматра слабошћу Русије. Ова два концепта нису компатибилна један са другим, а ко је у праву, могуће је сазнати само на бојном пољу.
Тешко је замислити, да ће неко из највишег руководства земље, ко је донео одлуку о покретању „специјалне операције“ у Украјини, гледати како Зеленски улази тријумфално у Херсон. У стварним војним операцијама изненађења су неизбежна, а ово је једна од њих.
„С тачке гледишта највишег руског руководства, сукоб у Украјини је апсолутно егзистенцијалан за Руску Федерацију. Ако нешто не успе, онда можете променити тактику, можете улити додатне ресурсе – али коначна стратегија ће и даље остати непромењена“, пише Ростовски, напомињући да Русија неће зауставити „специјалну операцију“.
Истовремено, Запад гура званични Кијев да не стане, иако украјинског лидера на ово не треба ни гурати. То значи да у Украјини нема места за коегзистенцију два „концепта реализма“, и постаје јасно шта Русију чека после Херсона.
„Један од ових „концепата“ треба да се уништи силом. Све указује да 2023. неће бити ништа мање тешка и узнемирујућа од 2022. “, резимирао је колумниста.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 16, 2022
