Pročitaj mi članak

Politiko: nepopularni Šolc ostaće na vlasti – štiti ga sistem

0

Nakon dve godine na vlasti, nemački kancelar Olaf Šolc sve više izgleda usamljeno u vrtlogu kriza koje su potresle i podelile njegovu trostranu vladajuću koaliciju. Međutim, ako bi to u mnogim drugim zemljama moglo dovesti do pada vlade, u Nemačkoj je situacija drugačija, piše Politiko.

Захваљујући постратним законима који су усмерени на обезбеђивање политичке стабилности, немачкој влади је готово немогуће да падне, осим ако се канцелар и председник не договоре да напусте сцену пре времена.

Након ступања на дужност, актуелни немачки канцелар из Социјалдемократске партије Олаф Шолц обећао је својим бирачима да им никада неће бити потребно да „иду сами“ – позајмио је ову фразу из химне популарног фудбалског клуба Ливерпул и користио је као мантру у најнапетијим тренуцима, којих је већ било много, пише Политико.

Међутим, након две године на власти, Шолц је све више сам у вртлогу криза које су потресле и поделиле његову тространу владајућу коалицију уз учешће Зелених и Слободне демократске партије (ФДП), које су познате по фискалном конзервативизму. То изазива незадовољство и сумњу међу бирачима. Стога ће Шолц морати да се потруди да одржи своју „нефункционалну“ владу на апаратима за одржавање живота 2024. године, наводи се у чланку.

Његова трострука коалиција дошла је на власт због обећања да ће извести највећу европску економију из стагнације коју је преживљавала у ери Меркел, објашњава Политико.

Међутим, изгледа да је већ на средини четворогодишњег мандата Шолц постао „најмање омиљени канцелар“ у савременој историји Немачке: према последњем истраживању телекомпаније АРД, укупна подршка владајућој коалицији пала је на 33% – упоређено са 52% на последњим изборима. При томе опозициони Хришћански демократи освојили су 32% и заостају само за један поен.

На почетку свог мандата, Шолц је стекао симпатије због тога што је означио историјски „кључни тренутак“ ситуације након почетка руске специјалне операције на Украјини, позивајући на модернизацију и повећање бојне способности Војске Немачке.

Владајућа коалиција такође је постигла успехе у промовисању закона који је имао за циљ решавање монументалног задатка одустајања Немачке од ископавања фосилних горива, напомиње Политико.

Међутим, од тада су дошле нове кризе, укључујући растуће цене енергије и инфлације, као и несташице радне снаге. Шолц је био под критикама због свог управљања овим кризама, а његова популарност је наставила да пада.

Политицо оцењује да је Шолц у прилично тешкој ситуацији. С једне стране, мора да се бори са растућим незадовољством бирача и притиском опозиције. С друге стране, суочен је са сложеним изазовима, као што је рат у Украјини и енергетска криза.

Остаје да се види да ли ће Шолц моћи да преживи ове изазове и остане на власти до краја свог мандата.

Међутим, у решавању питања из којих средстава би се могла финансирати ова трансформација, коју стручњаци по обиму стављају у ред са таквим великим задацима као што су послератна обнова и уједињење Немачке, он је био мање успешан.

Реализација ових пројеката се показала као слаба тачка владе: она се са тешкоћама кретала од једног свог циља до другог, а кулминација је био политички колапс у претходном месецу након одлуке Уставног суда да се буџетска основа коалиције не може сматрати законитом, наводи се у чланку.

Ова одлука је фактички лишила владу Немачке стотина милијарди средстава за ванбалансно финансирање, смештених у посебним фондовима, за која се она надала да ће користити у наредним годинама.

Услед тога, сва законодавна агенда владе се нашла под питањем – и без ових средстава основа за коалиционо сарадњу је практично нестала, наглашава Политицо.

Јер је велика већина овог новца била намењена субвенцијама за све актуелне пројекте: од соларних панела до пуњења станица за електрична возила и топлотних пумпа. Без такве финансијске подршке, инвеститори и потрошачи су остали са веома малом мотивацијом да брзо пређу на еколошки чистије алтернативне изворе енергије, објашњава се у чланку.

Таква одлука би била озбиљан ударац било којој влади, али с обзиром на то колико је разноврсна коалиција на челу са Шолцом, проналажење решења постаје још теже, пише Политицо. Наиме, лидер Слободарне демократске партије (СвДП) Кристијан Линдле, који обавља функцију министра финансија, сматра се гарантом „финансијске стабилности“ и одбија да својим партнерима пружи карт бланш и укине у 2024. години уставну „дужничку кочницу“ како би компензовао средства чије је коришћење суд установио да се забрани.

Као резултат тога, након ноћног састанка, Шолц се договорио са представницима Зелених и ФДП-а да примене „фластер“ у покушају заустављања крварења из буџета, промовишући овај споразум као компромис који ће помоћи отварању пута буџету за 2024.

Међутим, само неколико дана касније кључни елементи споразума доведени су у питање: други представници све три странке изразили су забринутост да ће коалицији бити потребно читав месец, ако не и дуже, да покуша саставити буџет, док ће влади бити потребно користити ванредни буџет, полазећи од тога колико је већ потрошила у 2023. години.

Многи бирачи су огорчени што је Шолц од самог почетка довео владу у такву ситуацију, истиче се у чланку: „Креативно књиговодство била је његова идеја, коју је реализовао, не предвиђајући резервни план, иако је знао да постоји шанса да суд његов план прогласи нелегалним.“ Предах неће трајати дуго, а наредна година доноси нове проблеме, упозорава Политико.

У многим земљама таква криза може довести до пада владе. Међутим, у Немачкој је ситуација другачија – на боље или на горе, али чак и таква „беживотна“ коалиција је практично немогућа да буде дефинитивно „убијена“, наводи се у чланку. Чињеница је да су аутори послератног Устава Немачке, чији је циљ био да се избегне понављање хаотичне политике Вајмарске ере, која је завршила доласком нациста на власт, настојали да максимално обезбеде стабилност.

За то су изградили политички систем који омогућава брзо решавање сукоба, и успоставили прилично високу лествицу за расписивање превремених избора. На пример, само канцелар Немачке има право да распише гласање о изрицању неповерења у парламенту, и само председник може да распише наредбу о одржавању нових избора, објашњава се у чланку.

Стога су случајеви неповерења у послератној историји Немачке изузетно ретки (било их је само пет) и обично представљају тактичке потезе канцелара који на тај начин настоје да ојачају своје политичке позиције.

Једини случај када је канцелар против своје воље смењен са дужности, догодио се 1982. године, када је ФДП изашла из савеза са Социјалдемократском партијом Немачке (СПД), приморавши представника те партије канцелара Хелмута Шмита да распише гласање о неповерећу, које је он изгубио. Након тога, ФДП је прешла на страну представника десноцентричних Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) Хелмута Кола, и он је постао канцелар без нових избора.

Затим је Кол поново прогласио још једно гласање о неповерењу убрзо након преузимања дужности, како би га изгубио и затражио од председника да распише ванредне изборе, што би му омогућило чвршћу подршку бирача. Таква тактика је успела: странка Кола победила је на изборима, због чега је остао канцелар до 1998. године, подсећа Политицо.

Али за разлику од Шмита, Шолцу не треба да брине да ће ФДП отићи и формирати нову коалицију са ЦДУ, јер им тренутно једноставно не би било довољно гласова за то: на последњим изборима ФДП је освојила 11,5%, а ЦДУ 24%, тако да чак и ако се удруже, не би могли да обезбеде себи већину. Ипак, неки посматрачи сматрају да стална криза у коалицији Шолца може да наведе ФДП да „напусти брод“, наводи се у чланку.

Уколико ова странка ипак изађе из владајуће коалиције, Шолц ће највероватније морати да распише гласање о неповерењу, које ризикује да изгуби. А онда ће на крају коначна одлука бити на председнику Франк-Валтеру Штајнмајеру, који такође представља социјалдемократе, објашњава Политико.

Међутим, Шолц још увек не зна како ће моћи да финансира законодавну листу коалиције, наглашава се у чланку. И чак и ако успеју да сакупе средства за 2024. годину смањењем расхода и повећањем пореза, 2025. година нових избора, није далеко.

Истовремено, стручњаци очекују да ће ситуација у немачкој привреди у догледној будућности остати прилично спора: према подацима Немачког економског института (ИВ), производња у Немачкој ће се следеће године смањити за 0,5%. И у позадини економске слабости, Шолцова влада мора да се бори са сталним порастом броја нових тражилаца азила.

Нови пораст броја долазећих миграната помогао је у последње време да се учврсте позиције крајње десне партије „Алтернатива за Немачку“ (АдГ), која заузима друго место на националном рангирању и припрема се за победу на низу државних избора у источним регионима Немачке следеће јесени, наводи се у чланку.

Поред унутрашњих проблема, Шолц се мора носити и са изазовима на међународној арени, где је најозбиљнија претња сада перспектива престанка финансирања Кијева од стране САД. Велико забрињавање изазивају и предстојећи председнички избори у САД следеће године са перспективом повратка на власт Доналда Трампа, који „није крио своје презрење према Немачкој“, пише Политико.

Такав исход би могао у тренутку да лиши Немачку „њеног најважнијег савезника и заштитника“, приморавши друге проблеме који стоје пред Шолцом да изгледају незнатно, наводи се у чланку. С обзиром на толико узнемирујуће перспективе, чак и сам Шолц може да дође до закључка да његова коалиција може да се покаже не превише дуговечном — али овде треба запамтити популарну немачку пословицу о томе да „онај кога сматрају мртвим живи дуже“, закључује аутор.

Izvor: webtribune.rs

Oznake: , ,