Прочитај ми чланак

„Политико“: Лов на руску флоту у сенци

0

Руска Специјална војна операција у Украјини изазвала је реакцију Запада који је увео читав низ санкција Москви у покушају да је одсече од луксузних производа и робе двоструке намене која би могла да се употреби на бојном пољу.

У међувремену, земље Г7 увеле су ограничење од 60 долара по барелу руске сирове нафте, претећи оштрим казнама за трговце који крше правила.

Али аналитичари и креатори политике кажу да то није довољно, а помагање Русији да добије оно што жели постао је велики посао за посреднике – и компаније и земље – спремне да преузму ризик, пише „Политико“.

„Веома је тешко пратити шта долази из Европе у Русију и обрнуто“, рекао је Џорџ Волошин, стручњак за заобилажење санкција из организације АЦАМС за финансијски криминал. „Имамо веома непотпуну слику јер се Русија прилагођава санкцијама и када једном успоставите контролу, они проналазе начин да то заобиђу. Турска је капија за ту врсту трговине — посебно за европску робу широке потрошње“, објаснио је он.

Према подацима које је прикупила аналитичка платформа „Трејд дејта монитор“ у које је „Политико“ имао увид, Турска је пети највећи увозник из Русије, са купљеном робом вредном више од 3,6 милијарди долара само прошле године.

Машине и електронске компоненте су главни извозни производи за 2023. годину, што је повећање од 200 одсто, односно 183 одсто у првих шест месеци ове године. А то чак не укључује залихе које једноставно пролазе Босфором, а да никада нису формално ушле у Турску.

„Анкара је себи изборила улогу у којој је, с једне стране, посредник у сукобу, али с друге стране погодно географско чвориште за поновни извоз ствари које су Москви потребне“, рекла је Марија Шагина, виши сарадник на Међународном институту за стратешке студије.

„То се креће од испоруке нафте и дизела до војне опреме. За Русију, ово има цену – али, у овом тренутку, то је профитабилно, а Москва је одлучна да добије овај рат исрцпљивања“, додала је она.

Лов на сенке

У међувремену, такозвана флота у сенци од стотина застарелих танкера појавила се на глобалном тржишту током прошле године како би превозила руске енергенте и куповала нафту изнад границе цене, дајући Кремљу преко потребне приходе. Без одговарајућег одржавања или осигурања, они често искључују своје транспондере да би сакрили порекло свог горива или врше трансфере са брода на брод како би збунили оне који их посматрају.

У јуну је ЕУ забранила овим бродовима да уђу у њене луке – али многи настављају да плове Босфором.

„Флота у сенци је била под заставом Маршалских острва и сви су дерегистровани захваљујући успешној америчкој дипломатији“, објашњава Јорук Ишик, сарадник вашингтонског Института за Блиски исток који прати саобраћај у Босфору. „Онда је преко ноћи цела флота била регистрована у Габону. Можда ће се следеће преселити у Камерун или Палау. Када видите ове заставе, није да су они одмах криви, али постоји већа шанса да ћете пронаћи нешто“.

Уз упозорења да би заобилажење санкција могло да продужи сукоб, Брисел појачава притисак да запуши постојеће рупе. Проблем је, каже Волошин, што је немогуће надгледати све луке и пловне путеве.

Уз то, западне санкције значе и да компаније које нису укључене у све ово могу да прекрше постојећа правила. „Најновији пакет санкција ЕУ увео је прву забрану скривања идентитета било где у свету“, каже Ами Данијел, суоснивач „Виндварда“, израелске технолошке фирме која уз помоћ сателита прати пловила за која се сумња да заобилазе санкције.

„Свако ко послује са пловилима за које се сумња да се баве том врстом активности, као и пловилима која искључују транспондере или врше непријављени трансфер са брода на брод, могао би да буде суочен са кривичним пријавама, новчаном казном или одузимањем робе. Ако се контејнер под забраном транзита — хемикалије, аутомобилска индустрија, технологија — непланирано заустави у Русији, постаје контаминиран, а ако не буду опрезне, велике компаније би могле да буду ухваћене у томе“.

Седење на две столице

Још већу забринутост изазивају бродови за које се каже да тајно снабдевају руске оружане снаге.

„Код ратних бродова можете видети њихове заставе, то није нешто тајно. Али неки се сада маскирају у трговачка пловила – можда раде комерцијалне послове или ангажују цивилне посаде да то сакрију, али они носе опрему руских оружаних снага и не дижу заставу“, каже Ишик.

„Турска не прегледа ове бродове. Током сиријског рата, када је било много тензија са Русијом, Турска је створила много главобоља овим бродовиме, али Анкара тренутно није креативна нити смишља нове приступе“, додао је он.

Упркос томе што је чланица НАТО-а, Турска је одбила да уведе санкције Москви, уместо тога је била домаћин серије мировних преговора и интензивирала економске односе са обе стране. Чини се да та политика одражава јавно мњење у земљи у којој, према прошлогодишњем истраживању компаније „Аксој рисрч“, скоро две трећине Турака брине да сукоб има негативан утицај на њихову земљу али 80 одсто верује да и даље треба да остану неутрални.

Турска је била и једна од потписница Споразума о житу, који је пропао јер Запад није испоштовао свој део договора, приморавши Москву да се повуче.

„Јасно је да је турска влада добила компензацију од сукоба“, каже за „Политико“ Рајан Џингерас, професор на америчкој Поморској постдипломској школи. „Они су подржавали крађу пошиљки жита из Украјине – побринули су се да остану у добрим односима са Москвом, као и са Кијевом, али крах Споразума о житу показује границе до којих Анкара може да утиче на Црно море“.

За Ишика, Истанбул је кључ за прекид сукоба

„Овај град је овде хиљадама година због воденог пута. Ако контролишете воду, контролишете трговину – а онда одлучујете како свет функционише“, објаснио је он.

Извор: rt.rs

Ознаке: , ,