Пол Крејг Робертс: Резервна светска валута више није потребна

06:00 31.08.2023.

Вашингтон је пропустио прилику за договор. Више није питање како ће Америка поступати с Русијом и Кином, него како ће Русија и Кина поступати с Вашингтоном

У којој мјери је рат у Украјини убрзао промјену односа у свијету?

До промјена у односима и претварања америчког долара у оружје није довео рат у Украјини, него економске санкције Вашингтона против Русије, крађа резерви централне банке Русије и крађа златних резерви Венецуеле.

Ограничена руска интервенција у Донбасу је Путинов осам година закашњели одговор на амерички државни удар којим је 2014. збачена власт у Украјини и инсталирана влада непријатељска према Русији и руском становништву које су совјетски руководиоци уградили у Украјинску ССР у оквиру Совјетског Савеза. Путин је био принуђен на интервенцију јер су САД створиле велику украјинску армију с циљем преузимања власти у самопроглашеним републикама Донбаса.

По навици и конвенцији, амерички долар користи се као свјетска валута ради исправљања неравнотеже у међународној трговини, али су санкције свијету отвориле очи у погледу ризика коришћења долара. Зато се БРИКС изненада проширио чланством Аргентине, Египта, Ирана, Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата. БРИКС сад у суштини садржи цјелокупну производњу нафте у свијету и 40-45 одсто свјетског бруто друштвеног производа.

Јасно је да се промјена односа већ догодила.

Иран, Саудијска Арабија и УАЕ ушли су у БРИКС. Како ће то утицати на долар као резервну свјетску валуту? (Значи ли то крај петродолара?)

Саудијска Арабија је објавила крај петродолара прихватајући плаћање за нафту у другим валутама. У БРИКС-у тренутно разрађују како да наставе међусобну трговину без употребе долара, што би значило крај долара као резервне свјетске валуте.

БРИКС ће можда покушати прављење нове резервне валуте на основу валута земаља чланица. То је непотребно и довело би до трвења између чланица усљед удјела појединачних валута у заједничкој. Резервна валута више није потребна. Резервна валута била је потребна послије Другог свјетског рата јер су друге индустријализоване економије биле уништене. Пошто је једино економија САД била нетакнута, избор је па на амерички долар. Данас то није случај. Централне банке могу држати резерве у виду валута својих трговачких партнера.

За Вашингтон то значи почетак проблема с финансирањем свог великог буџета и трговачких дефицита. Док год је долар био свјетски новац, стране централне банке држале су своје резерве у дугу америчког министарства финансија. Како су расли амерички буџет и трговачки дефицити, расле су и резерве свјетског банкарског система.

Ситуација се мијења. Ако десетак држава у којима живи отприлике половина свјетског становништва и које чине 40-45 одсто свјетског БДП-а престане с употребом долара, тржиште страних централних банака за амерички дуг знатно се сужава. Пребацивши сву производњу у иностранство, САД су зависне од увоза. Смањена употреба долара значи смањени број муштерија за амерички дуг, што значи притисак на курс долара и наговјештај растуће инфлације усљед пораста цијена увоза.

Може ли Вашингтон допустити ову прерасподјелу снага или би требало да очекујемо државни удар у Саудијској Арабији, гдје САД имају пет војних база и бројне испоставе ЦИА?

Не знам је ли Вашингтон способан да свргне власт у Саудијској Арабији и да ли би Русија, Кина и Иран то допустили. Имајте на уму да је предсједник Обама хтјео да свргне Асада у Сирији, али Путин то није дозволио.

Изгледа да се глобалистички снови западних олигарха (Свјетски економски форум) ближе крају, као и тзв. „поредак заснован на правилима“. По Вашем мишљењу, колико је Владимир Путин значајан као предводник кретања као „новој архитектури глобалне безбједности“ и ударања темеља новом вишеполарном свјетском поретку?

Оно што је урушило вашингтонску верзију глобалног поретка је западно одбијање Путинових настојања да буде дио свјетског поретка на равноправним основама, не у подређеној улози. Глобални поредак уништили су ароганција и будаластост Вашингтона.

Савјетник за националну безбједност Збигњев Бжежински упозорио је прије своје смрти да ће САД-у бити потребно да нађе начин поправљања односа с Русијом и Кином ради олакшавања прелаза с једнополарног на вишеполарни систем. По Вашем мишљењу, како би Сједињене Државе требало да поступају с Москвом и Пекингом? Постоји ли начин да одбранимо своје интересе избјегавајући притом године сукоба и сучељавања? Шта би требало да су циљеви наше спољне политике?

Циљ неоконзервативаца да САД буду хегемон спречава Вашингтон да чује савјет Бжежинског. Прилика коју је Вашингтон имао да постигне споразум с Русијом и Кином је прошла. Питање с којим се сад суочавамо је како ће Русија и Кина поступати с Вашингтоном. Монопол неоконзервативаца над америчком спољном политиком значи да у Вашингтону не чују никакве друге гласове, а америчка хегемонија не долази у обзир.