Прочитај ми чланак
Према подацима Уједињених нација, за десетак година чак 45 одсто становника земље неће имати довољно воде за пиће. У посебно тешком положају је арапски свет – на Блиском Истоку и у северној Африци живи пет одсто становништва планете, а на њих отпада само 0,9 одсто светских резерви воде!
Многе земље заправо пију са једног извора. Базен Нила дели десетак држава. За све је одређена квота за коришћење водних ресурса. Египат, који се налази најниже у току, користи највећи део воде из Нила.
Док је Египат био главна регионална снага, његово право на воду практично нису оспоравали. Етиопија је својевремено покушавала да изгради брану, али је египатски авион потпио брод са опремом за изградњу.
Сада се ситуација у региону променила. Етиопија је почела пројекат Препород – подизање огромне хидроцентрале у врховима Плавог Нила, који је главна артерија велике реке.
Египат који може у току изградње да остане без значајног дела воде Нила, покушава да се супротстави пројекту. Али, звецкање оружјем данас није варијанта.
Река Јордан и њене притоке главни су водни извори за читав Блиски Исток. Зато је питање воде прилично оштро у јорданско-сиријским, јорданско-израелским, сиријско-ирачким, либанско-израелским и палестинско-израелским односима.
Све државе које узимају воду из једног извора ступају у конфликте са својим суседима. Али, изузев Јордана, друге државе региона немају дипломатске односе са Израелом.
Није боља ситуација ни око поделе воде у централној Азији. Узбекистан отворено прети Таџикистану да ће започети рат, ако Душанбе изгради Рогунску хидроцентралну на реци Вахш и ограничи доступ воде низводно.
Проблеми са водом постаће ускоро једно од кључних питања светске дипломатије, упозоравају стручњаци.
