Pročitaj mi članak

Pobeda Rusije je od vitalnog značaja za Kinu

0

Sjedinjene Države su veoma zabrinute zbog činjenice, da Kina možda već isporučuje neke vrste naoružanja Rusiji, ili ozbiljno razmišlja o tome i priprema se. Čini se, da su zapadni političari opravdano zabrinuti ovim pitanjem.

Кина је недавно изнела свој мировни план за Украјину, који је очигледно био осуђен на неуспех. У ствари, то је вероватно и био циљ. Упркос чињеници, да је план садржао неколико тачака неприхватљивих за Русију, било је много непријатније за колективни Запад. Заправо, западни лидери су се већ огласили по овом плану, укључујући и Џоа Бајдена, који га је оштро одбацио.

План је нека врста дипломатског ритуала, можда пре него што се Кина више укључи у овај сукоб између Русије и Запада. У ствари, Кина нема другог избора. Ова конфронтација је за њу егзистенцијална скоро као и за Русију, а кинески политичари су тога добро свесни.

Кажу, да Кина увек мисли само на своју корист. То је делимично тачно, али сада се догодило да је корист Кине управо у томе, што је на страни Русије. Наравно, Русија неће изгубити у сукобу, то не долази у обзир, али Кина је ипак забринута, јер ће у супротном постати следећа мета Запада.

Нуклеарни потенцијали Кине и Сједињених Држава још увек нису упоредиви, а Кина је исто толико прекривена америчком војном инфраструктуром као и Русија, можда чак и више. Наравно, Кина има највећу и најбоље наоружану конвенционалну војску, али се мора разумети, да ће се у случају сукоба, Кини супротставити не само САД, већ и Јапан, Аустралија и низ других земаља.

Дакле, овде је сасвим могуће постићи паритет, а Кина још нема нуклеарни фактор одвраћања.

Тајван је право буре барута, и главни фактор притиска Запада на Кину. Осим тога, Запад не може да прихвати губитак Хонг Конга. Међутим, најважнији проблем Запада је растућа економска моћ Кине.

Иронично је, да је сам Запад помогао Кини да постане такво индустријско чудовиште. Западни бизнис је због своје похлепе, једноставно покренуо праву индустријску револуцију у Кини, изградио фабрике, испоручио опрему и технологије, а Кинези су веома добри ђаци. Брзо су учили и копирали технологије са Запада.

Као резултат тога, Кина има скоро комплетан асортиман индустријске производње. У савременој микроелектроници постоји заостатак, али и овде Кина иде напред прилично брзо, и нема сумње да ће овај проблем бити решен. Штавише, мање сложена микрокола се производе у Кини веома дуго и много.

Запад је Кину претворио у праву глобалну фабрику, а када је дошла спознаја да је постала превише моћна, неминовно су се појавиле мисли о њеном уништењу, или бар о томе како дестабилизовати земљу, и бацити је на колена.

Овде постоје две главне тачке примене моћи – Тибет и север земље, где живи доста Ујгура. Иако је на Тибету све релативно мирно, аутономна област Синђанг Ујгур, је ствар која забрињава кинеске власти.

Већ дуго и активно покушавају да га заљуљају. Користе све исте познате методе, укључујући тероризам. Кина успева да држи ситуацију под контролом, али то је зато што је сада веома јака и самоуверена.

Међутим, Кина је добро свесна шта ће се догодити, ако се Русија повуче. Овде, пре свега, Кинези не мисле о Русији, већ наравно о себи. Управо ће Кина постати главна мета Запада, и против ње ће бити употребљене све методе – од пољуљане ситуације у земљи, и покушаја да се уприличи нешто попут обојених револуција, чак и у регионалним форматима, до болних ињекција дуж граница земље. Треба напоменути, да је Кина окружена нимало пријатељским земљама.

Зато, ма колико Кина износила мировне планове, победа Русије је за њу од виталне важности, која треба да буде потпуна, и да се догоди што пре. Зато вест, о могућем снабдевању Русије кинеским оружјем, треба схватити озбиљно.