Прочитај ми чланак

План спасавања банака изазвао сукоб између Брисела и чланица ЕУ: Споран црни фонд

0

Спорни предлози за решавање проблема са зајмодавцима који пропадају ризикују да повећају забринутост да би владе могле да сносе рачуне за пропаст банака других земаља

Европска комисија је у сукобу са групом престоница ЕУ, коју предводи Берлин, због планова за спасавање посрнулих банака, пише „Политико“.

Извршна власт блока жели да спречи земље да бацају јавни новац на мање зајмодавце, који су до сада избегавали строжа правила и наставили да користе јавну касу. Владе су забринуте да ће на крају платити рачуне за колапсе банака у другим земљама.

Предлоге, који би требало да буду објављени ускоро, један неименовани дипломата ЕУ описао је као „спорне“. Битка која је уследила између Комисије и влада око коначног облика закона вероватно ће трајати месецима.

Низ банковних неуспеха у САД поново је гурнуо у центар пажње терор банкрота и финансијске заразе од паничних штедиша. Упркос томе, Комисији неће бити лако да пооштри режим ЕУ.

То је само најновије европско питање које изазива проблеме у Берлину, након сукоба између Брисела и немачке владе око употребе е-горива за аутомобиле и противљења начину на који би национална правила о потрошњи могла да се преиспитају.

Док се министри финансија еврозоне углавном слажу са принципом ограничавања употребе новца пореских обвезника за спасавање банака, постоји жестоко противљење мешању Брисела у постојећа национална правила.

У документима Комисије, у која је „Политико“ имао увид, стоји да су „многе пропале банке мале или средње величине решаване у оквиру националних режима који често укључују коришћење новца пореских обвезника“. Реформе имају за циљ да се одмакну од те праксе.

Овај сет банкарских реформи представља значајно смањење у односу на потпуно развијену шему осигурања депозита широм ЕУ – ЕДИС, коју је Немачка укинула прошле године након што је годинама покушавала да добије политичку подршку за шему.

Ипак, многа питања која су искочила током те дебате – укључујући и страх међу неким земљама ЕУ да ће плаћати губитке у банкарском сектору друге земље – нису нестала.

Неке земље такође брину да би ревизија правила могла створити више ризика за пореске обвезнике, а не обрнуто. А други се плаше потенцијално већих трошкова за њихове банке који се крију у ситним словима нацрта закона.

Као знак колико је дебата политичка, Комисија је повукла предлоге у последњем тренутку у марту уз притисак са свих страна.

Овог месеца, немачки министар финансија Кристијан Линднер писао је највишим званичницима ЕУ изражавајући своју „озбиљну забринутост“ због тога како би планови могли да утичу на уређење његове земље.

Нацрти планова вероватно неће ублажити забринутост земаља да би тај потез могао да утиче на њихова овлашћења и да стави више новца на коцку.

Основна премиса реформи Комисије је да се више зајмодаваца средње величине уведе у оквир за решавање проблема, који обезбеђује уредно затварање и приморава банке да подигну „тампон зоне“ које апсорбују губитке тако да инвеститори сносе трошкове, ако дође до колапса.

Али тешкоћа је у томе што су се банке средње величине бориле да се уклопе у оквир, јер ће можда морати да наметну губитке великим депонентима како би достигли кључни праг – што би могло изазвати панику, као што се видело у САД прошлог месеца, пише „Политико“.

Решење Комисије, према документима од 24. марта и који су још увек подложни променама, било би да се главним градовима ЕУ омогући да користе своје шеме гаранције депозита – националне касе које финансира банкарска индустрија за заштиту депозита у износу од 100.000 евра – унапред да премосте сваки недостатак у финансирању.

То би онда значило да би банка која пропада могла да искористи 80 милијарди евра из фонда ЕУ за пропадање банака, које такође финансира индустрија, под условом да зајмодавац напусти тржиште.

Да би интервенција била могућа, Комисија ће морати да промени преференцијални ниво дуга шеме гарантовања депозита у случају несолвентности.

Планови Комисије прешли су „црвене линије“ Француске, Немачке, Холандије и Финске, које су у заједничкој децембарској изјави Комисији, у коју је „Политико“ имао увид, упозориле да се не мења праг за фонд ЕУ за црне дане, јер би то ослабило хијерархију кредитора за шеме гарантовања депозита или угрожавање националних или индустријских сигурносних мрежа.

Извор: rt.rs

Ознаке: , ,