ПЕНТАГОНОВ ЧОВЕК ИЗ СЕНКЕ Како амерички трговац оружјем згрће богатство у Украјини

16:00 10.09.2023.

Марк Моралес је међу најзначајнијим украјинским снабдевачима оружјем, а Пентагон је потписао са његовом компанијом уговоре вредне милијарду долара, углавном за куповину муниције, пише "Њујорк тајмс"

Администрација америчког председника Џозефа Бајдена послала је Украјини помоћ у наоружању вредну 40 милијарди долара, укључујући ПВО системе ХИМАРС и ракете „патриот“, али се Пентагон такође ослања и на мање познате трговце оружјем попут Марка Моралеса, који имају везе уз помоћ којих могу да обезбеде оружје нижег квалитета или оно из совјетске ере, пише амерички „Њујорк тајмс“.

У чланку америчког листа, описује се састанак у луксузном кијевском хотелу на којем су између осталог били Моралес, чија фирма има седиште на Флориди, и главни водник украјинске војске Владимир Којфман, којег, како се наводи, амерички трговац плаћа како би му организовао састанке са владиним контактима. „Њујорк тајмс“ позива се на сведочења двојице присутних на састанку на којем се говорило о наоружавању украјинских трупа, а који нису именовани у чланку. Описује се да је то „прикривени део ратне стратегије Бајденове администрације“.

Наводећи да се и сам Пентагон ослања на овакве трговце оружјем, наводи се да они раде у иначе сивој зони трговине оружјем која је постала још непрозирнија откако је Украјина одбацила године доношења антикорупцијских закона.

„Трговци оружјем похрлили су у Украјину подржани милијардама долара стране помоћи“.
Како се истиче, Моралес је међу најзначајнијим украјинским снабдевачима, а Пентагон је потписао са његовом компанијом уговоре вредне милијарду долара, углавном за куповину муниције. Извештаји показују да је зарадио око 200 милиона долара „са стране“ продајући директно Украјини.

Осим што је запослио Којфмана, на Моралесовом платном списку био је и дугогодишњи саветник украјинског министра одбране Алексеја Резникова који је недавно смењен уз сумње на корупцију и лоше управљање. Под истрагом украјинских антикорупцијских органа је и Моралесова компанија због могућих штетних уговора.

Такви уговори, како се додаје, подсећају на времена за која се у тексту наводи да су украјинска прошлост, када су трговци оружјем развијали пријатељске односе са војним званичницима, потписивали у тајности уговоре, а против снабдевача оружјем се водиле истраге. Сједињене Државе позивале су украјинско руководство више од десет година да среде систем.

Моралес вероватно није био „први избор“ Пентагона, пише амерички лист. Министарство правде оптужило га је 2009. године због утаје и прања пара након што је снимљен на траци како разматра начине да плати мито страним званичницима. ФБИ је лоше водио истрагу и оптужбе су на крају одбачене, додаје се у тексту.

Рат је изменио рачуницу и Украјинаца и Американаца, а Бајденовој администрацији, која тражи начине да наоружа Украјину, али не жели да ангажује трупе, потребни су људи попут Моралеса, који се доказао у Авганистану и Сирији да може да неометано обезбеђује и испоручује оружје.

Моралес није прихватио захтев за интервју, а главни саветник његове компаније „Глобал орднанс“ Брајан ван Брант навео је у писаном одговору да компанија у свом пословању поштује законе и прописе.

За Којфмана се наводи да је Американац украјинског порекла, „регрутован“ када је почела руска Специјална војна операција чије војне дужности нису најјасније, али да је према речима једног владиног званичника он особа којој се треба обратити када је у питању набавка оружја.

Ван Брант је објаснио да се Којфман бави уговорима у Украјини и договара састанке између њихових запослених и украјинског Министарства одбране, док сам Којфман, који ради за Моралесову фирму од почетка 2021. године, каже да у војсци ради бесплатно и да један посао нема везе с оним другим.

Прошле године, „Глобал орднанс“ објавио је видео на Линкдину наредника Којфмана у војничкој униформи како стоји поред, како је сам рекао, масовне гробнице и изговара:“Треба нам муниција, требају нам ракете“. Он се није представио као запослени „Глобал орднанса“ који продаје ракете и муницију, истиче се у тексту.

Према америчком закону, компанијама је забрањено да плаћају стране званичнике како би погурале своје пословне интересе, а то се односи и на добровољце попут наредника Којфмана, док украјински прописи забрањују војним званичницима да се ангажују у пословима “ са стране“. Да ли Којфман потпада под тај закон зависи од његових војних задужења, не само од његовог чина.

Он сам за себе каже да је „цивилни борац“, док Ван Брант наводи да украјинска страна зна за његово ангажовање у америчкој компанији, као и да га је проверио и Стејт департмент.

На питање „Њујорк тајмса“ о овоме, портпарол Стејт департмента навео је да не може да потврди „постојање истраге о могућем кршењу прописа о међународној трговини оружјем“, иако се питање није односило на било какву истрагу.

Моралес је запослио и Дениса Ванаша, дугогодишњег саветника украјинског министра одбране који је напустио то место како би се придружио „Глобал орднансу“, а Ван Брант наводи да је министарство одобрило његово запошљавање.

Моралесови конкуренти наводе да он има непоштену предност, али не због веза са Којфманом или Ванашом, већ због његових веза са Пентагоном, истиче се у тексту.

Трговци оружјем из целог света надмећу се да купе органичене количине совјетског наоружања, углавном из Источне Европе, како би га продали Украјини. Али са новцем који му стиже из Вашингтона, Моралес може да понуди бољу цену од својих конкурената, рекло је неколико источноевропских трговаца оружјем.

„Нема ничег нелегалног у давању боље понуде од конкуренције, Али ово показује како Пентагон обликује светско тржиште оружја и ствара богате трговце са политичким везама“.

Украјинске антикорупцијске групе наводе да би милијарде долара које се упумпавају у источноевропско тржиште оружја могле да обликују политику и војске и много после завршетка украјинског конфликта.

На неки начин, притужбе на рачун Моралеса могле би да имају корена и у томе што ради посао боље од других и успео је да оружје из Бугарске, Египта, Јордана и Пакистана допреми до Украјине. Такође, далеко од тога да је једини трговац оружјем са политичким везама у украјинској власти.

Његова каријера трговца оружјем могла је да буде окончана када је 2010. године покренута истрага против њега. Напустио је ову индустрију на две године и бавио се продајом намештаја за фирму свог таста. Оптужбе против њега одбачене су 2012, а већ наредне године основао је „Глобал орднанс“.

Продавао је оружје Пентагону који га је користио за борбу против Исламске државе, а његова мрежа која се протеже у САД, Источној Европи и Блиском истоку показала се као поуздана, па је Пентагон ускоро постао његов највећи клијент. „Глобал орднанс“ потписао је с њима уговоре вредне више од 78 милиона долара између 2016. и 2019. године.

Недељу дана пре почетка руске Специјалне војне операције, „Глобал орднанс“ потписао је с Пентагоном уговор вредан до 750 милиона долара како би се помогло америчким савезницима. То је постао замајац за наоружавање Украјине. Уследиле су још стотине милиона долара.

Пентагон није одговорио на питања у вези са уговорима са овом компанијом, додаје се у тексту.

Како се истиче, на почетку сукоба у Украјини, „Глобал орднанс“ имао је складиште пуно муниције у Бугарској коју је Пентагон наменио за употребу у Авганистану, али је уместо тога послата Украјини. Тако је Моралес постао непроцењив у раним данима сукоба и добио наклоност украјинских званичника.

Али, било је и турбуленција. Последица махните украјинске куповине оружја било је надметање између државних и приватних компанија, при чему у случају да се куповина оружја обавља преко државне компаније приход убира држава, док у случају приватника, зарада иде њима.

Тако је на почетку сукоба, оклопна возила од Египта требало да купи државна комапнија „Укринмаш“ која је испреговарала куповину вредну око 65 милиона долара. Уговор је, међутим, запео, а ускоро се као набављач возила појавио Моралес. Зарада од продаје украјинској војсци отишла је његовом „Глобал орднансу“, а не украјинском државном предузећу.

Повела се и истрага око ове набаке, јер допремљена возила нису имала одговарајућу опрему, па се испитивало ко је у Министарству одбране одобрио овај уговор са америчком компанијом. Ван Брант каже да су ове истраге рутинска ствар и да украјинске власти испитују сваки војни уговор.

„Моралес у Украјини види светлу будућност“, констатује се у тексту.

На састанку с почетка чланка у кијевском хотелу када се покренуло питање будућих великих набавки, Моралес је, наводно, рекао да је спреман да их обезбеди.