Прочитај ми чланак

Паклени план глобалиста који ће довести до распада Уједињених нација

0

Усвајањем ове резолуције када једна од пет сталних чланица Савета безбедности са правом вета - Кина, Француска, Русија, САД или УК - искористе своју моц́ да блокирају резолуцију у најјачем телу УН, пре тога мора да се одржи посебан састанак Генералне скупштине, на којем ц́е све чланице УН моц́и да изнесу своје ставове о вету

Док се генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш припремао да се састане са председником Русије у Москви како би се залагао за прекид ватре у Украјини, у Генералној скупштини Уједињених нација изгласана је резолуција која ће сваку употребу вета неке земље чланице Савета безбедности ставити на контролу целог тела ове организације. Нацрт резолуције, неформално назван „иницијатива за вето“, израдио је Лихтенштајн са десетинама коспонзора, укључујући САД и Велику Бритању.

Усвајањем ове резолуције отворена су врата за историјски преседан да, када једна од пет сталних чланица Савета безбедности са правом вета – Кина, Француска, Русија, САД или УК – искористе своју моћ да блокирају резолуцију у најјачем телу УН, пре тога мора да се одржи посебан састанак Генералне скупштине, на којем ће све чланице УН моћи да изнесу своје ставове о вету.

Годинама је Русија користила своје право вета да заустави резолуције Савета безбедности – које су, за разлику од резолуција Генералне скупштине, примењиве према међународном праву – против своје војне тактике у Украјини и, пре тога, у Сирији, поводом питања везана за Косово и Метохију и другим сличним ситуацијама.

– Посебно смо забринути због срамног обрасца злоупотребе привилегија вета у последње две деценије – рекао је САД амбасадор при УН Линда Томас-Гринфилд, подржавајући ову иницијативу.

Кристијан Венавезер, амбасадор Лихтенштајна у УН, рекао је у писму Скупштини, коју чине 193 земље, да је резолуција „значајан корак ка оснаживању Генералне скупштине и јачању мултилатерализма”. И Ричард Гован, директор истраживачког центра Међународне кризне групе УН исто истиче да је мера „добра идеја да се сигнализира да постоје стварни трошкови репутације у вези са коришћењем вета“.

– Ако иницијатива за вето успе, претпостављам да ће САД или њени савезници поднети резолуцију којом се захтева олакшица за Мариупољ на коју ће Русија ставити вето. То ће онда покренути нови механизам Генералне скупштине и поставити Русију на место – предвидео је Гован пре гласања у уторак, мислећи на опкољени град на југу Украјине.

Овој резолуцији претходили су велики притисци америчких сенатора на Бајденову администрацију да се из СБ УН у потпуности избаци стална чланица Русија, али би такав потез ГС УН био раван рушењу читавог система Уједињених нација и система међународних односа који је успостављен на тековинама Другог светског рата.

Да подсетимо, амерички сенатор Кевин Крамер, члан Сенатског комитета за оружане снаге, придружио се сенаторки Марши Блекбурн и заступници Клаудији Тени у представљању заједничке резолуције којом се позвали администрацију америчког председника Џо Бајдена да уклони Русију из Савета безбедности Уједињених нација.

Тако формулисана резолуција, односно укидање статуса Русије као сталне чланице Савета безбедности елиминисала би у потпуности моћ вета Москве на резолуције Савета безбедности. Амерички сенатори су били мишљења да „омогућавање Русији да задржи свој стални положај упркос њеној злоупотреби међународног права угрожава сам кредибилитет Савета безбедности и подрива основне вредности мира и безбедности на којима су изграђене УН“.

Сенатори су тада истакли и да постоје и индиције да је могуће да седиште СССР-а никада није правилно пренето на Руску Федерацију, јер није постојао формални процес као што је измена Повеље УН након пада Совјетског Савеза. Москви је додељено место у Савету безбедности на основу правне канцеларије УН, а Генерална скупштина никада није предузела никакве радње да то званично одобри.

С обзиром на то да би било апсурдно да земљу која је била оснивач једне такве међународне организације буде и искључена из ње (и то земља која је по својој величини и снази међу првих пет земаља света, притом и међународно-правни наследник СССР-а, који је и оснивача УН) очекивано је да је прибегнуто другој методи, односно преиспитивању вета. То би, практично, довело до краја историје какву познајемо јер би се тиме срушио целокупан систем међународних односа и међународних уговора, односно, отворила би се „пандорина кутија“, јер би у том случају све било могуће да се догоди у свету, а оно што је важило до пре неки дан до тренутка специјалне операције Русије у подручју Донбаса, практично се срушило.

Тиме се стварају могућности да, практично, велике силе у поларизованом свету, добијањем просте већине могли да ураде било шта што желе. Што је уједно, највероватније и главни разлог што се одстало од резолулције која би искључили Русију из СБ, умешто чега се отвара могућност преиспитивања њеног гласа у СБ УН.

Но, да ли је уопште било и могуће искључиити једну од пет сталних чланица СБ УН из ове организације? Бивши министар спољних послова СРЈ и дипломата Живадин Јовановић тада је за Телеграф.рс објаснио да институција „искључења“ из УН уопште не постоји као таква, као и да је такав чин неизводљив.

– Ни СРЈ у време санкција током последње декаде прошлога века, није била искључена из УН, већ је била суспендована из рада Генералне скупштине. Морамо да уземо у обзир како је дошло до формирања УН 1945. године од стране победница у Другом светском рату над фашизмом и нацизмом. У тој борби Русија је као појединачна земља дала највећи доприност и највеће људске жртве. Поставља се питање да ли је могуће да светска организација постоји, а да у њеном раду не учествује земља и нација која је дала највећи доприност њеном формирању. Такви покушаји значили би довођење у питање постојања самих УН – изјавио је Јовановић.

Бивши министар спољних послова се пита да ли УН могу уопште да постоје без темеља које је Русија заједно са другим савезницима поставила?

– Како може да се искључи стална чланица СБ кад за то не постоји правни основ у Повељи УН, не постоји инструмент искључивање сталне чланице СБ или из УН. Русија је постала стална чланица СБ чином оснивања светске организације, нико није гласао за њу, па да сад од његове воље сада зависи да ли ће она да остане или не. Покушај искључивања Русије из УН раван је покушају уништавању самих Уједињених нација. Покушај да се Русији онемогући да врши своје дужности у оквиру СБ УН, равне су покушају уништавања светске организације – објаснио је Јовановић.