Pročitaj mi članakNemački ministar ekonomije i jedan od lidera vladajuće partije Zelene koalicije Robert Habek našao se na udaru kritika nakon što je juče rekao da je predvideo da se neki sektori nemačke privrede zaustave zbog rasta cena energenata.
Немачке компаније су одмах реаговале рекавши да то виде као претњу свом постојању.
Хабек је дао интервју за канал АРД. Упитан да ли очекује велики банкрот предузећа до краја зиме због цена енергената, одговорио је: „Не, али признајем да ће неке индустрије једноставно стати на одређено време“.
Другим речима, чини се да Хабек говори да ће индустрија патити од могућих ограничења, посебно ако ситуација настави да се погоршава као што је сада. Његова изјава је уследила у тренутку када је Путин запретио да ће у потпуности отказати енергетске уговоре са Европском унијом ако ЕУ одлучи да наметне горњу границу цена за куповину руског гаса, пише хрватски Адванце.
Јасно је да консензус након такве изјаве није вредело очекивати. Мада, у таквој ситуацији неће бити других опција, поготово ако Берлин не промени приступ Русији и њеним изворима енергије.
Уследила је критичка реакција, а немачки лист „Билд” је писао да „Хабек очигледно нема појма о економији”.
Ситуацију ће без сумње искористити конзервативна опозиција, која је била на власти дуги низ година док је Ангела Меркел била канцеларка. Опозициони лидер Фридрих Мерц такође је критиковао Хабека, напомињући да он и владајућа коалиција не схватају озбиљно енергетска и економска питања.
„Сви могу да се диве вашој беспомоћности, господине Хабек, када вам се постављају питања као данас у ТВ емисији“, рекао је Мерц данас у обраћању посланицима.
Мерц и други не објашњавају како индустрија може да настави даље ако нема довољно енергије, или ако једноставно постане толико скупа да се производња не може исплатити?
Занимљиво је приметити да се у овом случају Хабек критикује као гласноговорник, али не и као особа која сноси део кривице за садашњу ситуацију, јер би то морало да буде у супротности са мејнстримом политике коју је Немачка водила након одласка Ангеле Меркел.
Меркелова је дуги низ година била под америчким притиском. САД су захтевале да зауставе изградњу (и пре него што је почела) гасовода Северни ток 2. Упркос томе, гасовод је на крају изграђен и, гледајући из данашње перспективе, може се приметити значајна отпорност тадашње власти.
Сада би Немачка могла једноставно да покрене Северни ток 2 и сви њени проблеми би били решени. Али чинећи то, то би направило геополитички преокрет до сада невиђених размера. До сада се нико није огласио са таквим предлогом, бар јавно. Међутим, видећемо шта ће се десити када се немачке фабрике заиста нађу у ситуацији да морају да обуставе рад. За сада говоримо само о прогнозама, а не о реалној мери.
Привредници истичу нешто што је релевантно не само за Немачку, већ и за већи део Европе: мала и средња предузећа су окосница привреде, и за њих тренутно повећање цена можда представља највећу опасност.
Немачка је деценијама имала користи од јефтиног руског гаса и чак се може рећи да је на њему изграђена њена најмоћнија европска привреда. Сада је немачка индустрија принуђена да купује скупи гас по растућим тржишним ценама. Јасно је да ће она настојати да разлику што више пребаци на рамена потрошача.
Немачко савезно удружење индустрије (БДИ), које окупља 593 компаније, спровело је опсежну анкету од средине августа до почетка септембра. Испоставило се да више од трећине компанија каже да им раст цена угрожава постојање на тржишту. У фебруару ове године било је 23 одсто таквих предузећа.
Неке компаније већ размишљају о одласку из Немачке. Пример је компанија Боегра из околине Диселдорфа, која се више од сто година бави производњом ауто делова. Менаџмент компаније размишља о пресељењу производње у Чешку, а развија и стратешку сарадњу са једном индијском компанијом.
Према поменутом истраживању Савезног удружења индустрије Немачке, 25 одсто компанија ће повући производњу из Немачке или то већ чини. Свако десето предузеће је већ смањило или потпуно обуставило производњу због раста цена.
Неке компаније узимају кредите од банака да финансирају масовно повећане трошкове енергије, али то постаје све теже. Банке знају да су многа предузећа у проблемима, па се све више устручавају да дају кредите, плашећи се да им нико неће вратити новац.
Берлин је прошлог викенда саопштио да ће издвојити 65 милијарди евра за помоћ грађанима и компанијама, али немачко Савезно удружење индустрије каже да то није довољно и захтева да власти финансирају трошкове струје.
По свему судећи, најгоре тек долази, али последице постојећег стања већ су јасно видљиве. Број наруџби из немачке индустрије опада шести месец заредом. То су потврдили и недавно објављени подаци за јул.
Поруџбине за индустријску робу смањене су за 1,1 одсто у односу на претходни месец, односно од јуна. А у поређењу са седмим месецом прошле године, смањење је достигло 13,6 одсто.
Економски аналитичари предвиђају да ће се немачка индустријска тражња у јулу смањити за 0,5 одсто. Али испоставило се да су бројке више него двоструко лошије од очекиваног. Наравно, Немачка пати не само од директних последица оружаног сукоба у Украјини и високих цена енергената. Опште успоравање глобалне економије, недостатак материјала играју своју улогу.
Детаљна анализа података показује да је Немачка сада у тежој ситуацији од неких других земаља. Домаће поруџбине су у јулу пале за 4,5 одсто, док су поруџбине из иностранства порасле за 1,3 одсто, према статистикама.
Јоерг Краемер, главни економиста немачке Комерцбанке, прокоментарисао је јуче ове податке: „Важно је да је минус типичан само за домаће тржиште, генерално Немачка најтеже доживљава енергетску кризу.
С обзиром на овакво стање ствари, може се претпоставити да Берлин неће бити одушевљен предлогом да се уведе горња граница цена руског гаса. Заиста, у овом случају Путин може да испуни своје претње и потпуно прекине све испоруке енергената Европи. Тада ће ионако тешка ситуација постати још тежа.
„Скептични смо у погледу ограничења цена гаса, иако смо генерално спремни да разговарамо о паневропским мерама“, рекао је портпарол немачког Министарства економије. Занимљиво је да је шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен најактивнији бранилац овог плана.
0Ускоро ће Немачка бити у великом проблему. Француска је у понедељак подржала идеју о ограничавању цене руског гаса, а Пољска то већ дуже време захтева. Ако енергетска криза постане тотална, међу главним земљама Европске уније, Немачка ће најгоре проћи.
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 12, 2022
