Прочитај ми чланак
Јужна Америка се пробудила након дугог сна, свесна свог огромног економског потенцијала и ресурса.
Но како се чини Велика Британија и САД нису одустали од својих претензија на тај континент. Што јој недостаје? Војна и политичка моћ?
Тај огромни териториј почиње с Мексиком на северу, који је у целости под доминацијом САД-а, преко НАФТА савеза. Затим имамо Карибе и Централну Америку, који као регија служе за амортизацију односа између Севера и Југа, и веома су условљени економски и политичким односима са САД-ом (осим Кастрове Кубе). Политички утицај држава Централне Америке је мала, због марионетских неолибералних влада, те стога што су неке острвске државице хипотетски независне, а имају британску краљицу као шефа државе.
„Организација Америчких Држава“ (ОАС), коју чине све земље Лат. Америке, је крајње бескорисна. Њену важност су умањиле микро-државице (глас Тринидада и Тобага, нпр, вреди једнако као и глас Бразила).
Јужноамерички континент се убрзано развија протеклих година примењујући модел међусобног повезивања и национализације својих ресурса. То је донело велике промене у односима према страним земљама које су имале хегемонистички приступ према том континенту. Још увек су далеко од заједничког одбрамбеног система, како би се супротставили великим изазовима или претњама. И то стога што је велика разлика међу становништвом унутар самих земаља, која лако може да буде инструментализирана споља.
Боливијски сепаратизам, нпр, или домородачко становништво, које лако пада под утицај, те које је знало да кочи реформе популистичких влада. Унутар тог спектра, врло је важно стварање „Меркосур“-а, придруженог потом УНАСУР-у и Савету Обране Јужне Америке.
Да ли ће Аргентина Нестора Кирсхнер пре, а сад Кристине, Чавезова Венецуела, Еквадор Рафаела Корреа, Боливија Моралеса, Бразил Инацио да Силве Луле – сад Дилма Русеф, заједно знати дати одговор у којем смеру се треба да креће политика Јужне Америке?
Наведени председници су проистекли (и дошли на власт) након хаотичне ситуације коју је узроковао Вашингтон 90-их, „неолиберализмом за обе Америке“ (ситуација која је претходила збивањима на периферији Европе данас). Осим Бразила, који је имао континуитет у политици (заузимања своје позиције у глобалним збивањима, као политичка и економска сила у успону).
Такав сплет околности је узроковао регионално повезивање и отварање према суседима, али то не значи да је то скупина хомогених земаља, које све иду ка „социјализму XXI века“ председника Чавеса. Иако сви дају свој допринос развоју потконтинента.
С економске тачке гледишта Латинска Америка, са ресурсима које има, не мора се бојати конкуренције, но мора да створи савез који ће бити у стању супротставити се САД и ЕУ, те Кини и Русији да би била компетитивна. Крајње је неопходно створити заједничко тржиште, проширујући га на све нивое. Од економског, преко финансијског, културолошког до технолошког. Јужна Америка има могућност да разумном политиком постане пример XXI века и да постане међународни субјект.
БРИКС
Земље БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Реп.), имају високу стопу економског раста (са 02:30 милијарде људи, богате ресурсима), укључују и јужноамерички Бразил. Бразил је шеста економска сила на свету, али да би могао да настави са таквим растом, мора појачати регионалну сарадњу. То знају и земље у окружењу, и покушавају искористити ту његову потребу, користећи притом и погодности које Бразил као сила нуди.
Данашња криза не погађа Јужну Америку
Јужна Америка је кризу проживела већ крајем 90-их. С тзв. кризама „Tequila, Tango o Caipirina“. Услед тих криза је дошло до веће интервенције државе у привреди (што неолиберални концепт не дозвољава) упркос „саветима“ међународних финансијских институција.
ММФ и Светска Банка су захтевали такве мере да се то могло сматрати „најављеном смрћу“. Зато су се у ЈужнојАмерици примењивале мере које су биле непопуларне остатку света. Повећање цена природних ресурса, како би се дошло до новца за инвестирање у привреду и одмак од центара моћи и друге.
Покрет АЛБА (Alianza Bolivariana para los Pueblos de Nuestra America)
Покрет АЛБА, чији су главни представници Венецуела и Боливија, је важан покрет с идеолошке тачке гледишта. Заступа отпор према „империјалистичкој републици САД“, али му не иде у прилог отпор унутар традиционалних економских удружења (олигархија у региону), а како нема подршку Аргентине и Бразила, важност покрета је битно умањена.
То је репрезентативан пример, али гледано кроз призму „политику могућег“ нема свијетлу будућност. Одиграо је велику улогу у указивању на слабости САД-а, те њиховог односа према Латинској Америци. Показујући да Латиноамериканци нису „ничије двориште“.
Међународни односи
Доказ да Латинска Америка има своје интересе и у складу са њима води спољну политику је повезивање са Русијом, Кином и Ираном, па није више Север тај који ће одређивати с ким ће бити у добрим односима, ас ким не.
Присутност Кине је велика, али и Индије такође. И ако додамо Русију, која је ојачала односе са неким земљама, примећују се важне активности у размени технологија. У размени предњачи Аргентина. Она жели престати бити земља која само извози сировине и храну. Недавно је јужноамерички потконтинент имао представнике на „Међународној Конференцији Несврстаних“ у Техерану, што је показатељ нове, надолазеће тенденције.
Асанж и последњи континент – Антарктик
Осим оштре реакције Лондона на давање азила Асанжу, још један случај говори колико је велика ароганција Велике Британије, кад је Ј.Америка у питању. Спор око Малвина (острва у поседу В.Британије у јужном Атлантику) говори како се у односу на Ј.Америку ништа није променило у англосаксонском менталитету. САД и Велика Британија, према „доктрини Монрое“ и даље то сматрају својом интересном зоном.
Питање тог архипелага би могао бити „casius belli“ (узрок рата), тј покретање војних операција против Буенос Аиреса од стране В.Британије. Рат који би се могао проширити на целу територију континента. То је ризик који земље Лат. Америке морају поделити.
За присуство британских снага на јужном Атлантику, који тамо имају базе и сарађују са савезником, САД-ом, постоји и други разлог. То је запосједање и искоришћавање последњег континента, Антарктика. Стога је могућност оружаног сукоба мања од оне како се чини. Случај Асанж је показао како је међународно право практично мртво, те да велике силе не поштују никаква правила, кад су њихови интереси у питању.
Односи између ЕУ и Латинске Америке
Иако се термини као „Латинска Америка“ и „Европска Унија“ могу дефинисати на различите начине, па тако и њихов однос, кад се говори о Европи, онда можемо говорити о две врсте повезаности. Афективно-културолошкој коју чине земље Шпанија, Португал и Италија и економској у којој су Немачка, Француска и Енглеска. Економска размена је у паду између та два блока, и то због нових партнера из Јужне Америке.
Време је да ЕУ престане гледати на Ј.Америку као на нешто „егзотично и неразвијено“, него као на нове глобалне факторе, који разумеју да се морају потрудити како би били што присутнији на светској економској сцени. Европа се мора престати понашати као „грабљивац“, те се почети понашати као равноправан партнер.
Да ли ће Латинска Америка, упркос својој разноликости, наставити овим путем? То је изазов застановнике америчког потконтинента за XXI век.
DOPO LA VITTORIA DI HUGO CHAVEZ DIAMO UNO SGUARDO ALL’AMERICA LATINA NEL TERZO MILLENNIO
(адванце)
