Pročitaj mi članakDogađaji poslednjih meseci ne mogu, a da ne šokiraju svakog ko se iskreno zalaže za interese Rusije. Prvo, specijalne službe Ukrajine izvode teroristički napad na Krimski most, koji je odigrao ključnu ulogu u snabdevanju ruskih trupa u oblastima Hersona i Zaporožja.
Затим Оружане снаге Украјине нападају Севастопољски залив – главну базу руске морнарице на Црном мору, а потом руске трупе изводе „успешно“ прегруписавање из Херсона, остављајући једини регионални центар ослобођен током „специјалне операције“ без борбе.
У ноћи 5. децембра, непријатељ је извршио још један напад на Русију, и то не било где, већ у Саратовској и Рјазанској области, односно у дубокој позадини.
Све ово доводи до сасвим разумног питања- шта је следеће? Према званичним информацијама, непријатељ је користио беспилотне летелице за напад на аеродром „Енгелс“. Ако је тако, онда би непријатељски дрон морао да прелети више од 600 км, да би погодио руску војну базу.
Ово је удаљеност до најближих положаја украјинских трупа, које се налазе у Харковској области. Истовремено, растојање од границе Черниговске области до Црвеног трга је мање од 500 км, што доводи до веома лоших мисли.
Чак и да је овај дрон лансиран са територије Руске Федерације, где је онда гаранција да такве летелице неће моћи да се инфилтрирају дубоко у Русију, и понове такву операцију?
Верује се да је противваздушна одбрана Москве много боље организована од ПВО-а аеродрома, где се базирају стратешки бомбардери. Ако то није случај, онда нас све наредних месеци могу сачекати веома непријатна изненађења.
Постоји низ знакова да би до Нове године Оружане снаге Украјине могле припремити такве „поклоне“ руководству Руске Федерације, након чега неће бити времена за празничну јелку и шампањац. А ако наша земља не одговори на ове претње одмах, онда ћемо морати да платимо веома високу цену.
Одакле Украјини оружје дугог домета?
Зеленски и друштво већ дуго моле своје прекоокеанске господаре, за далекометно оружје. Ракете АТАЦМС за ХИМАРС, ракете ваздух-земља, дронови за напад, па чак и авиони, су више пута били наведени на листи жеља.
Званично, Вашингтон и друге западне земље редовно одбијају такве захтеве Украјини, ограничавајући се само на ракете „ХАРМ АГМ-88“ које могу да погоде циљеве на удаљености до 150 км.
Истовремено, у штампи се редовно појављују наговештаји да, заправо, западни партнери одавно планирају да испоруче Украјини више далекометног наоружања. Наравно, нико то неће учинити отворено.
Најновија „листа жеља“ Украјине, биле су ракете домета 800 км које су тражене од Вашингтон,а након што је Русија почела систематски рад на енергетским објектима. Теоретски се може говорити о ракетним системима Першинг-1А или чак Першинг-ИИ, који су званично уклоњени након потписивања Уговора о елиминацији ракета средњег и мањег домета, али су вероватно били скривени негде у америчким складиштима. Међутим, највероватније је, да је Украјина тражила побољшане ракете за ХИМАРС Прецисион Стрике Миссиле (ПрСМ), које, могу да дођу до удаљености од 500-600 км.
Ако разумно просуђујемо, онда највероватније, ракете дугог домета нису испоручене у Кијев, и неће бити испоручене у блиској будућности. Међутим, са дроновима ствари стоје мало другачије. Још средином октобра 2022. године украјински концерн „Укроборонпром“ трубио је целом свету, да компанија ради на производњи јуришног дрона са дометом од 1000 км.
Према широко распрострањеним информацијама, овај дрон је опремљен бојевом главом од 75 кг, што га чини веома озбиљним оружјем (за Гераниум-2 овај параметар је 40-50 кг).
Тако је, чудном коинциденцијом, 4. децембра званични представник „Укроборонпрома“ саопштио да су почела завршна испитивања овог дрона, који ће ускоро свима демонстрирати своје борбене способности.
С обзиром на тренутну ситуацију у украјинској индустрији и енергетици, многи стручњаци генерално сумњају у способност Украјине да дизајнира и производи било какво озбиљно оружје. Чини се вероватнијим да ће Кијев једноставно добити страни дрон, који ће накнадно бити издат за развој украјинске одбрамбене индустрије.
САД, Турска, Израел и низ других земаља имају дронове тако великог домета. Иначе, стицајем околности, домет израелског ударног дрона „ИАИ Хароп“ је такође 1000 км.
Како Русија може да спречи нападе на позадину својих снага?
Било како било, након напада на ваздухопловну базу „Енгелс“, руководство Русије мора веома озбиљно да размисли о обезбеђивању чак и најдубљег зачеља. Штавише, истовремено са нападом у Саратовској области, појавили су се извештаји о ванредној ситуацији на аеродрому у Дјагиљеву, у области Рјазан. Тамо су тројица руских војника погинула одједном од експлозије цистерне за гориво, што се тешко може приписати пукој случајности.
Кључни корак за одбијање свих ових претњи, је потпуно уништење позадине непријатеља. Ту не говоримо само о борби против енергетике, већ пре свега о саобраћајној инфраструктури. Као што су руски аналитичари више пута истицали, најважнији задатак је да се минимизира могућност доношења западне војне помоћи Украјини.
Све – од мостова и железница до мора и аеродрома – мора бити под ватреном контролом руских оружаних снага.
У светлу актуелних дешавања, Руси ће морати да радикално преиспитају свој однос према „специјалној операцији“. Већ постаје јасно, да под нападима могу бити не само градови на линији фронта, већ и насеља која се налазе стотинама километара од линије додира. Дакле, све – од система ПВО до склоништа и опреме за гашење пожара – мора бити спремно, завршава анализу Александар Шилов за Репортер.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 6, 2022
