Pročitaj mi članakDonald Tramp je u svojoj predizbornoj kampanji iskoristio punu snagu interneta i društvenih mreža, što ga je, između ostalog, dovelo do pobede, a najzaslužniji za to je marketinški i internet stručnjak Bred Parskal.
Reuters/printscreen
Према неким подацима, Хилари Клинтон је на рад са интернет ресурсима потрошила 3,1 милиона долара, а Трамп, кога су многи сматрали аутсајдером, скоро пет пута више – 14, 2 милиона долара, преноси Спутњик.
Како се наводи, јавност мање зна да иза Трамповог тријумфа стоји „цовек из сенке“ – Бред Парскал, марктиншки стратег из Сан Aнтонија који је водио дигиталне снаге у кампањи у „Пројекту Aламо“, а која је од Трампа добила толики новац за кампању.
Фирма „Џајлс Парскал“ је у власништву Парскала.
Четрдесетогодишњи Парскал се подигао из нижих слојева друштва и нашао се у Трамповом окружењу након што је показао спремност да служи интересима његове породице.
У Трампов тим је ушао пре шест година, када му је понуђено да направи сајт за компанију „Трамп интернешенел риалти“.
Договор је склопљен за, како су сматрали водећи људи Трампове компаније, „мизерних“ 10.000 долара, али тај посао и послови који су уследили омогућили су Парскалу да отвори своју агенцију и заради милионе.
Заједно са Парскалом, на осмишљавању дигиталне операције и припремању терена радио је и Трампов зет Џеред Кушнер, који је дискретно постао један од најблиших саветника свог таста.
Кушнер је у амбициозну дигиталну операцију – „Пројекат Aламо“ укључио и људе из Силицијумске долине – тихе присталице Трампа и стручњаке за дигитални маркетинг.
Неки америцки медији чак Кушнеру приписују заслуге за дигиталну операцију која је његовом тасту помогла да добије изборе, а наводно он је припремио и терен за велику акцију прикупљања новца и на друштвеним мрежама.
Парскал је све то спровео у дело.
Он је кориснике Фејсбука и интернета бомбардовао саопштењима и правио базе података. Уочи избора „трамповци“ су рачунали да ће имати 12-14 милиона адреса електронске поште и других информација, укључујући податке кредитних картица људи, који су давали мање донације на председничку кампању републиканца. Када је у јуну Трампов тим послао прве мејлове људима, већина тих писама је завршила у „спаму“.
Aли упркос томе, за прве две недеље скупљено је 40 милиона долара.
Према неким извештајима, Трампов тим, који је имао више од 100 људи, трошио је недељно 100.000 долара на истраживања јавног мњења и разне анкете, чији су резултати упорно показивали једно те исто – Трамп губи од Клинтонове.
Aли за разлику од класичних испитивања јавног мњења, Трампов „дигитални гуру“ је добијао резултате веома брзо и имао је јасну слику о томе на које бираче треба да преусмери своје напоре.
Чак 13,5 милиона бирача у 16 америчких држава били су у категорији „неопредељених“, али је све указивало на то да их је могуће придобити.
Сарадници Трамповог центра, а међу њима је било и оних који су радили на „брегзиту“ у Лондону на страни евроскептика, тврдили су да су били у могућности да изолују оне бираче који не желе да подрже Трампа и стога су одбијали да учествују у анкетама.
Такође, Трампов тим је направио специјалан програм „Баттлегроунд Оптимизер Патх То Вицторy“, како би непрестано пратио ситуацију у државама и податке који су од пресудне важности за добијање победничких 270 електорских гласова.
Они су радили на томе да оне који нагињу Трампу претворе у ватрену подршку републиканском кандидату, а у исто време настојали су да обесхрабре оне који пружају подршку Хилари Клинтон. На удару су биле три групе потенцијалног изборног тела Клинтонове: бели-либерали идеалисти, младе жене и Aфроамериканци.
На прве је требало да утице скандал са мејловима Клинтонове, на друге – жене који су оптуживале Била Клинтона за сексуално узнемиравање, а на треће изјаве Клинтонове из 1996. године када је вређала Aфоамериканце, називајући их погрдним именима.
Ипак, тим је нашао начин и како да се на Фејсбуку приближи Трамповим присталицама и да не дозволи да промене мишљење или да се смањи њихово интересовање чак и након избора.
Уложио је два милиона долара у рекламу на Фејсбуку, а за добијање аналитицких података користио је „Бранд лифт“, помоћу којег је оцењивао ефекат рекламне стратегије и пратио ко реагује на спотове са Трампом или ко му даје подршку (могао је да одреди пол, узраст и друге карактеристике публике).
Трамп је победио, а Парскал је добио признање као један од најбољих у свом занату.
– Мене је увек изненадивало што се политичари према технологијама односе као према нечему мистичном, а то су обични инструменти који се користе и у комерцијалној сфери – изјавио је Паскал, који је Трампа одвео до победе.
