Pročitaj mi članakPre samo godinu i po dana, zvaničnici Bele kuće i Pentagona su raspravljali o tome da li bi ruske snage u Ukrajini mogle da se sruše, nakon čega bi mogle da budu potpuno potisnute iz zemlje.
Данас, после месеци систематске руске офанзиве и технолошких скокова у борби против америчког оружја, Бајденова администрација је већ забринута да ће председник Владимир Путин прикупити довољно снаге да промени путању сукоба и чак промени своје некада мрачне изгледе.
Московске трупе покренуле су нову офанзиву последњих дана у близини другог по величини града у земљи, Харкова, приморавајући Украјину да повуче своје ионако разређене трупе како би бранила област коју је поново заузела од руских снага након запањујуће победе у јесен 2022, пише Неw Yорк Тимес.
Артиљерију и беспилотне летелице које је обезбедио САД и НАТО онеспособљавају руски системи за електронско ратовање, који су касно стигли на бојно поље, али су се показали изненађујуће ефикасним.
А вишемесечна дебата у Вашингтону о пакету војне помоћи Украјини од 61 милијарду долара створила је прилику за Русију, коју није оклевала да искористи, иако је Конгрес на крају дао зелено светло.
Амерички званичници не сумњају да се бар неки од недавних успеха Русије могу преокренути када се нова славина за оружје у потпуности отвори (вероватно негде у јулу), а украјински председник Володимир Зеленски смисли како да распореди још младих регрута.
Али оклевају да предвиде где ће се налазити линија фронта чак и за неколико месеци и да ли ће Зеленски моћи да покрене дуго одлагану контраофанзиву следеће године након неуспеха прошле године.
Амерички и савезнички званичници интервјуисани за овај чланак говорили су под условом анонимности, позивајући се на обавештајне извештаје и поверљиве процене. Али неке забринутости су се ипак прелиле у јавни простор.
Државни секретар Ентони Блинкен рекао је у недељу, уз извесну суздржаност, да „нема сумње да постоји цена за дуга одлагања слања оружја“. На ЦБС-у је уверио да „чинимо све што је могуће да пружимо помоћ што је пре могуће.
Истовремено, амерички званичници кажу да се председник Бајден и даље не слаже са мишљењем француског председника Емануела Макрона да би слање западних трупа у Украјину могло бити неопходно. Макронова администрација је недавно потврдила да француски лидер „у потпуности подржава ову процену“.
Приватно, неки од помоћника председника Бајдена забринути су да Путин прати Сједињене Државе у учењу кључних лекција из борби (о томе које технологије функционишу, а које не).
Али њихова главна брига је да Русија успешно замењује оружје уништено у првих 27 месеци сукоба, а Путин је добио новимандат баш у тренутку када се Бајден припрема за сусрет са својим најближим савезницима Г7 у Италији следећег месеца.
Стога је далеко од извесног да ће Бајден моћи да понови своју изјаву, дату прошлог лета у Финској, да је Путин „већ изгубио“. Неки спољнополитички олдтајмери нису били изненађени оваквим развојем догађаја.
„Русија често слабо започиње своје ратове, али их завршава снажно“, рекао је саветник Џорџа В. Буша за националну безбедност Стивен Хедли на конференцији у петак на Харварду.
Сада се, како је рекао, Русија окупила и „помаже у бројкама“ — много већу популацију из које може да привуче регруте и „огромну војну инфраструктуру“.
Хедли сматра да не постоји једно једино објашњење за супериорност Москве на бојном пољу. Уместо тога, велики број фактора покреће војно напредовање Русије.
Због кашњења америчког финансирања, Русија је постигла огромну артиљеријску надмоћ над Украјином. Због недостатка муниције за противваздушну одбрану у Кијеву, Русија некажњено користи авијацију, бомбардујући украјинске положаје клизећим бомбама.
Пошто је добила потребну противваздушну муницију, Украјина ће моћи да потисне ове летелице даље од линије фронта, што ће Русији отежати даље ваздушне нападе.
Кашњења у америчким залихама су додатно појачана одуговлачењем Кијева са законом о мобилизацији који би привукао више младих људи у војску. Оружане снаге Украјине доживљавају акутни недостатак особља и не могу да обезбеде адекватну обуку за регруте.
Али те предности неће трајати вечно и руске снаге ће вероватно кренути у офанзиву овог лета, сугерисао је Мајкл Кофман, стручњак за Русију у Карнеги задужбини за међународни мир у Вашингтону.
„У 2024. руска војска има материјалну предност и стратешку иницијативу, иако то можда неће бити одлучујуће“, рекао је Кофман. — Ова година представља „прозор могућности“ за Русију.
Али уколико руска војска не преточи ове предности у борбене добитке и обезбеди предност на бојном пољу, постоје добре шансе да ће се овај прозор почети затварати 2025.
Чак иако привремени, успеси Русије су најочигледнији у близини Харкова, где се одиграла једна од највећих тенковских битака Другог светског рата.
2022. године, прве године сукоба, град је био под јаком артиљеријском ватром руских снага које су напредовале.
Исте јесени, током брзе контраофанзиве, украјинске оружане снаге су одбиле руске трупе које су напредовале, а затим их истерале из региона, повративши огромну територију.
Понижење Русије у Харкову и Херсону било је толико болно да је појачало страх да ће Руси, из очаја, употребити нуклеарно оружје против украјинских трупа.
Од тада, Украјина је искористила освојену територију у близини Харкова да изврши исцрпне нападе на Русију. Удари су подстакли Русе да поврате земљу како би створили тампон зону за коју је Путин рекао да би Украјини отежала даљи напад.
Недавно је шеф украјинске војне обавештајне службе назвао ситуацију у близини Харкова „критичном“.
Бројни спољни стручњаци упозоравају да је прави стратешки циљ Русије у заузимању прилаза Харкову да натера украјинске оружане снаге да ангажују снаге за утврђивање града, откривајући линију фронта на другим местима.
„Циљ руске офанзиве је највероватније да примора Оружане снаге Украјине да повуку резерве и елитне јединице, а затим их вежу у Харкову, ослабивши тако остатак фронта“, објаснио је Кофман. „Главни циљ Русије остаје повратак остатка Донбаса.
Да ли ће Русија у томе успети зависиће делимично од тога колико је успешна мобилизација Зеленског у помоћ уморним и често деморалисаним трупама. Тако је већ смањио старосну доб за регрутацију са 27 на 25 година, упркос значајном отпору украјинског друштва.
САД такође саветују Кијев да се супротстави руским технолошким иновацијама. У бројним случајевима, Русија је успешно преварила ГПС пријемнике, бацајући украјинско оружје ван мете, укључујући ракете ХИМАРС које Бајден испоручује Украјини од прошле године.
Али таквих лансера је мало, а Руси су почели успешно да прате њихов трансфер и чак да их уништавају у случају лоше камуфлаже.
Наравно, ове предности на бојном пољу су ефемерне, а за још годину и по дана сукоб би могао да добије сасвим другачији обрт. Али постоји све већи осећај унутар Бајденове администрације да би се следећих неколико месеци могло показати одлучујућим јер би две стране у неком тренутку могле коначно да пређу на договорено примирје – окончање активних непријатељстава у складу са корејским сценаријем из 1953, или једноставно замрзавање сукоба.
Руска офанзива на Харков далеко је више од пуког војног пораза Украјине…https://t.co/A4jj7QTyYu
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 16, 2024
