Pročitaj mi članak
Приватни затвори су једна од највећих контроверзи приватизације јавних добара. Држава је одлучила да користи услуге приватних предузетника, „који нуде боље услуге у том сектору“, како би се уштедело у државном буџету.
Ова сулуда идеја долази из САД-а, које су рекордер по броју затвореника у односу на број становника. Управо та енормна бројка је омогућила цвјетање уносног посла.
Приватни затвори имају потребу за што већим бројем затвореника како би себи обезбедиле државне субвенције, које потом инвестирају у индустријску производњу унутар својих зидина.
Штеди се и на особљу на начин да се у истој казнионици држе сви припадници појединих банди, тако да кажњеници практично „чувају сами себе“. То власницима казнионица, који требају мањи број чувара, омогућава уштеде.
У кривичној пријави, коју је поднело осам затвореника из затвора у Ајдаху ((Idaho Correctional Center), стоји: „фирма која управља затвором штеди на особљу тако да је чување затвореника у институту препустила најнасилнијим бандама чији припадници се налазе на издржавању казни“.
Уштеде које се остваре на тај начин нису у корист грађана, који као порески обвезници финансирају затворски систем, већ погодују онима који, на легалан или нелегалан начин, као крајњи циљ имају искључиво профит. Ниво криминалитета у државама где постоје овакве институције није пала ни за један промил. Овај начин „ресоцијализације“ је подстакао још већу корупцију унутар правосуђа.
Судија Mark Ciavarella је за аферу „Деца за новац“ осуђен на 28 година затвора, јер је примао мито од власника приватног затвора. Суд у Пенсилванији је оценио како је, пославши око 6000 деце на издржавање казне, зарадио 2,6 милиона $!
Од тих 6 0000, њих 1000-2000 добило је веће затворске казне за оно што су били окривљени, од оних које предвиђа кривични закон. Задатак судије Ciavarella је била да својим пресудама „напуни“ малолетнички затвор с младим делинквентима. Да ли су они били криви или невини? То није било важно, обзиром на профит који су остваривали.
Пораст затвореника у САД-у (1920-2006) 
Број затвореника на 100.000 становника за издвојене државе
У неким европским земљама су политичари дошли на идеју да се користе америчким искуством. На дневни ред заседања парламената стизали су „нацрти закона о јавно-приватном партнерству у затворском систему, као једној од могућности за штедњу у државном буџету“. При том се губи из вида примарни задатак тих установа. Оне би требале служити едукацији и ресоцијализацији починилаца кривичних дјела, а не остваривању профита.
Посљедња у низу скандалозних и обесхрабрујућих вести стиже из Алабаме. Фабрика текстила, која је требала да производи униформе за министарство одбране, је морала одустати од посла вредног милијарде долара, јер према закону из 1930. (А који је још на снази): „предност на конкурсима које расписују државне институције имају затворске установе“.
Фабрика текстила је понудила министарству одбране цену од $ 24 по униформи, а казнионица 34 $. Без обзира на огромну разлику, казнионица је због предности добила овај уносан посао. У овом су случају сви на губитку. Радници у фабрици који ће добити отказе, влада, порески обвезници и затвореници. Онај ко је на добитку је Савезна затворска индустрија (Federal Prison Industries FPI).
Још један еклатантан пример је Луизијана. У тој савезној држави на сваких 100.000 становника, 1000 се налази на издржавању казне затвора. Једни ће мислити да је Луизијана пуна криминалаца који завршавају иза решетака, а други како је то репресивна и полицијска држава која затвара људе ни за што.
Но, не ради се ни о једном ни другом. Већином се ради о затвореницима који издржавају своје казне у приватним затворима, у противном ће банкротирати „затворска индустрија“ (која уприходује годишње 182.000.000 $). Да би апсурд био већи, локални шерифи су често и „затворски предузетници“, тј власници ових установа.
Очити „сукоб интереса“ никоме не смета, јер на овај начин локалну полицију „плаћа“ државна Управа за затворски систем, која за сваког затвореника издваја 25 $ дневно. Долари пореских обвезника, који су могли да заврше у образовању или у болницама, завршавају у џеповима приватника који су дошли на ову „генијалну идеју“.
Осим затворског система приватизира се и систем „збрињавања“ илегалних имиграната.
Владе земаља широм света покушавају стати на крај илегалној имиграцији, но помоћ у томе више не траже од државних служби, чија је то задатак, већ уместо њих тај прљави посао обављају приватне фирме са приватним затворима. Скандал је избио када је у јавност процурио податак о огромним зарадама које те компаније извлаче из уговора са државом, док из њихових установа пристижу вести о тешким злостављањима затвореника, немару и израбљивању.
Таква пракса је постала најчешћа у Аустралији, Великој Британији и САД-у. Политички лидери настоје доказати гласачима како су строги по питању илегалне имиграције задржавањем илегалних имиграната.
У Америци приватне компаније нуде „своје услуге“ за половину затворске популације, број затвореника је порастао за више од 40% у односу 2005. У Аустралији и Великој Британији, где је тај облик приватизације најбрже напредовао, компаније попут Г4С континуирано и навелико профитирају склапајући нове уговоре с владом, упркос све чешћим скандалима око кршења људских права, јавља Њујорк Тајмс.
У приватној казнионици, у Великој Британији, прошле јесени спроведена криминалистичка истрага због смрти једног илегалног имигранта. Он се угушио док су га тројица стражара држали притиснутог на под, током лета авионом Бритиш Ејрвејса. Убрзо након тога британске имиграционе власти су јавиле како је та фирма изгубила уговор с државом и како није добила посао на тендеру. Ипак, Г4С још увек има уговоре с британским властима вриједне 1,1 милијарди долара, а од тога 126.000.000 само од посла са „збрињавањем“ илегалним имиграната.
Како неко не би помислио да је то ипак тамо у Америци и далеко од нас, у Европи је 2012., у Италији усвојен закон о приватним казнионицама, али су се појавили проблеми око реализације. Зато је тај крајње нехумани облик остваривања профита у Европу ушао „на мала врата“ кроз фирму Г4С у Великој Британији.
(Адванце)
