Pročitaj mi članakNije Tramp više štedljiv od njegovih prethodnika, pa traži manji budžet za UN. Hteo je samo, kao i neki prethodni, da pokaže da se Amerika teško miri sa činjenicom da u svetskoj organizaciji često sluša kritike na svoj račun.
Шта је 250 милиона долара за земљу која је далеко више од тога узела од пореза на добит само једне компаније каква је „Локид“, која је тргујући оружјем у прошлој години зарадила чак 41 милијарду долара. Наравно, ситница.
© REUTERS/ Pierre Albouy
Зашто онда САД траже смањење буџета УН за 250 милиона долара за период 2018-2019. године који је пројектован на 5,4 милијарде долара и у односу на садашњи је мањи за 200 милиона.
Није први пут да се САД, које са 22 одсто финансирају касу светске организације, противе висини буџета. Децембра 2007. године када је Генерална скупштина усвојила буџет од 4,17 милијарди долара били су једини који су му се успротивили и то због издвајања средстава за конференцију о расизму коју су они видели као антиизраелску.
У више наврата је од тада било приговора, а 2011. године су престали и да финансирају УНЕСКО из протеста због пријема Палестине у ту Агенцију УН. Због тога су две године касније у њој и изгубили право гласа, а ове године су најавили и да ће и формално напустити УНЕСКО на крају децембра идуће године.
На питање шта је разлог учесталих примедби САД на висину буџетских средстава, дипломата Павле Јевремовић, који је својевремено био шеф наше мисије при УН, за Спутњик каже да се ту уопште не ради о новцу.
„То је у домену политике и незадовољства Вашингтона Уједињеним нацијама по низу питања“, тврди он.
У том контексту подсећа на питање Палестине, али и најављује да ће и сада актуелно питање Јерусалима као израелске престонице, које је у ватру бацио управо амерички председник Доналд Трамп, највероватније имати одјек у УН.
Америка има новца, није то проблем, а захтев за смањењем буџетских средстава УН је само упозорење, заправо, намера да се критички гласови према Америци предупреде, истиче Јевремовић.
Они у томе одавно виде проблем и отуда се те најаве с времена на време понављају, каже овај дипломата. На питање да ли је то увек политички мотивисано, Јевремовић каже: „Искључиво политички“.
„Ту нема дилеме. То ће сада, вероватно, бити пропагандно употребљено. Ето, крешемо све трошкове администрације. Тако ће то за јавност бити представљено, да се штеди и на УН које су углавном против нас“, сликовито објашњава Јевремовић.
Он указује на чињеницу да по формули за контрабуције УН Америка даје највише новца и када кажу да дају највише новца, а у УН су против њих, то за ширу употребу, поготово у поједностављеном приступу међународним сложеним и озбиљним питањима, изгледа корисно.
На питање зашто САД толико смета што се у УН чују и другачија мишљења, што је сасвим природно у таквој организацији, поготово што су толико моћни да их то не ремети у њиховим наумима, Јевремовић каже да је ствар у томе што као велика сила не желе опонирање.
„Они пажљиво прате како ко о чему гласа, како пролазе њихови предлози и у Генералној скупштини, у специјализованим Агенцијама и у Савету безбедности где се одржава неколико традиционалних вета. Америка је велика сила, не воли опонирање, без обзира у којим размерама“, објашњава наш дипломата.
То је логика отуђеног моћника, каже он и напомиње да то посебно боде очи новом председнику и новим људима у Вашингтону. По њиховој логици, ако је испод 99 одсто истомишљеника, то није добро, каже овај познавалац функционисања УН.
Међутим, он то види само као сигнал чврстог става Вашингтона који ипак не угрожава светску организацију.
„То вам је све део једне политике која сада постаје мало поједностављена, грубља, са паролама председника Трампа — Америка на првом месту.“
На питање да ли као могућност треба узети у обзир и варијанту да САД, као у случају Унеска, престану са финансирањем УН, Јевремовић одговара:„Таман посла“.
Унеско се бави питањима културе и образовања, напомиње он и додаје да би Американци били знатно опрезнији према финансирању оних Агенција УН које су од значаја за свакодневни живот најширег становништва, попут Светске здравствене организације, или ФАО — за пољопривреду, а камоли УН.
Он подсећа да је у време Хладног рата и јаког Покрета несврстаних мало шта из САД пролазило у УН. Сада је, каже он, Америка у мањој изолацији у Генералној скупштини него тада.
Ипак, у садашњим измењеним међународним приликама, у могло би се рећи плуралном свету, изложенији су различитим ветровима и не прихватају да буду поражени, објашњава он.
„Уједињене нације имају крупну улогу у очувању мира и имају велики број мировних мисија. То су озбиљне ствари и то, срећом, није угрожено, јер се посебно финансирају“, закључује Јевремовић за Спутњик.
