Прочитај ми чланак
БЕРЛИН – Одбор немачког парламента изгласао је данас да испита америчког обавештајца и узбуњивача Едварда Сноудена о шпијунирању које је обављала америчка Национална безбедносна агенција (NSA), али је била подељена да ли да се с њим о томе разговара лично, или преко видео линка.
Одбор жели да установи у којем су обиму NSA и њени партнери шпијунирали немачке грађане и политичаре, и да ли их је у томе помагала немачка обавештајна служба.
Сноуден, којем је уточишта пружила Русија, у САД се сматра за издајника и поднет је налог за његовим хапшењем. Он је преко видео линка већ разговарао с неким организацијама, укључујући и Савет Европе, пренео је АФП.
Осмочлани одбор је данас једногласно изгласао да позове Сноудена као сведока, негде пре 3. јуна, рекла је чланица партије крајње левице Мартина Ренер.
Она је рекла да је само њена партија и партија Зелених која нагиње левици, гласала за то да се Сноуден позове да дође у Немачку и додала да ће овај захтев тражити и судски уколико је потребно.
Конзервативна партија канцеларке Ангеле Меркел, која је изразила забринутост да би се покварили немачки односи са САД, сматра да са Сноуденом треба да се разговара преко видео линка, или да неко од чланова одбора отпутује у Москву.
Председник одбора Клеменс Бинингер, ненајављено је напустио тај положај за време првог састанка тог тела у априлу, наводећи да је против идеје да се испита Сноуден. Њега је заменио Патрик Сенсбург, такође из Меркелове Демохришћанске партије.
Ветеран „Зелених“, Ханс-Кристијан Штројбел, који је посетио Сноудена у Москви, тражио је да се Сноудену омогући да уђе у Немачку као заштићени сведок.
Немци су били огорчени открићем од прошле године да је NSA прислушкивала мобилни телефон Меркелове, као и због америчког шпијунирања интернета и телефонских комуникација.
Група компјутерских хакера и бораца за заштиту људских права из Немачке поднела је у фебруару тужбу против немачке владе, због наводног кршења закона помагањем иностраним шпијунима.
Сноуден, бивши обавештајац NSA, добио је азил у Русији у августу 2013. године, након што је уздрмао амерички обавештајни естаблишмент до сржи објављивањем низа поверљивих информација о масовној шпијунажи у САД и широм света надгледањем Интернет и телекомуникационих података.
Амерички званичници су бранили методе шпијунирања зарад спречавања терористичких напада, али је председник Обама најавио одређене измене у досадашњој пракси агенције, подсећа АФП.
(Танјуг)
