Прочитај ми чланак
НЕМАЧКА постепено остаје без свог доминантног положаја у Европи – оценио је директор Центра за европске политичке студије Даниел Грос.
Указао је да је немачки утицај на економију Европе 2008-ме изгледао безмало апсолутним, а да се сада поступно мсањује „са далекосежним последицама за целу ЕУ”.
Грос наглашава да је током 12 година – од последњих 20 – просечни темпо раста немачке економије био нижи него у три велике земље ев розоне: у Француској, Италији и Шпанији.
Додуше, немачки економски раст био је већ у пет година после избијања економске кризе. Међутим, ММФ је већ изашао са прогнозом да ће Немачка у нареднх пет година имати мањи раст него те три земље у просеку.
Чак и мањи од просечног раста у целој еврозони, укључујући и мање земље Централне и Источне Европе.
Грос истиче да Немачка још има неке економске предности, али да оне више нису убедљиве као што су биле и тако позитивне као што изгледају.
Немачка економија је достигла безмало пуну запосленост, а то у комбинацији са ниским стопама раста указује на проблем спорог повећања продуктивности рада.
Немачка такође има тренд даљег смањивања броја квалификованих радника. Становништво земље стари, а имигранти не располажу потребним квалификацијама и навикама.
Предност Немачке биле су и њене велике финансијске резерве које су одиграле кључну улогу при формирању Европске централне банке и фонда помоћи посрнулим економијама префиерије ЕУ. Међутим, сада када су камате на нули – те резерве не доносе нарочиту корист.
У суштини, сви очекују нову олују, а Немачка нема нове могућности да продемонстрира свој политички утицај – ни унутар ЕУ, ни изван ње.
Грос процењује да ћ глобални пословн циклус убрзати повратак Немачке у ред нормалних земаља, а утицај ће се све више измештати из Европе.
Он напомиње и да Берлин брине што Кина више не прави фабрике што је запошљавало немачку привреду) већ прелази на потрошњу.
Грос закључује: Сасвим је могуће да се крећемо ка мање „немачкој” економској политици у еврозони.
Fakti
