Прочитај ми чланакСвет ће се суочити с акутном кризом хране због вртоглавих цена хране, изјавила је у суботу за лист Билд немачки министар за економску сарадњу и развој Svenja Schulze, упозоравајући на надолазећу глад која није виђена од Другог светског рата. Министар је као узроке навео пандемију Kовид-19 и текућу војну операцију Русије у Украјини.
“Ситуација је врло драматична”, рекао је министар немачком таблоиду у касном суботњем интервјуу, додајући да, према Светском програму за храну УН-а, “више од 300 милиона људи” већ пати од акутне глади и УН морају ” стално да ревидирају” ове податке према горе.
Цене хране широм света порасле су за трећину и достигле “рекордне нивое” , упозорила је Схулзе, додајући да је “горка порука да се суочавамо с најгором глађу од Другог светског рата”, у којој би могли умрети “милиони” .
У свом саопштењу од 6. маја , Светски програм за храну упозорио је да „44 милиона људи широм света маршира ка гладовању“ јер украјинско жито не може да стигне до њих, и позвао на отварање црноморских лука како би се то жито могло уопште испоручити.
Министарка Схулзе је брзо окривила Москву за развој догађаја оптужујући руског председника Владимира Путина да „води рат глађу“. Тврди је да је Русија “украла жито из Украјине” и да сада користи нације које зависе од руских и украјинских пољопривредних производа тако што наводно нуди храну само онима који су “недвосмислено проруски оријентисани”.
Министарка је такође тврдио да је чињеница да 40 нација у којима живи половина светске популације , није осудило руске акције у Украјини, наводно последица њихове “рањивости на уцене храном”. Међутим, није понудила никакве конкретне доказе који би поткрепили ову изјаву.
Истовремено, признала је да је фокус неких нација на зелену енергију допринео и несташици хране. Немачка би посебно требала престати користити храну као гориво, сугерисала је. До 4% такозваног биогорива у Немачкој производи се од хране и сточне хране, рекла је, додајући да “треба свести на нулу, и то не само у Немачкој, већ потенцијално и на међународном нивоу”.
Немачка “у резервоаре аутомобила сваке године улије 2,7 милијарди литара горива [направљеног] од биљних уља” , истакла је она, додајући да само то износи “скоро половину украјинске производње сунцокретовог уља”.
Конфликт који је у току у Украјини изазвао је страхове од глобалне несташице житарица јер су цене пшенице у марту скочиле на вишегодишњи максимум. И Русија и Украјина су главни добављачи пшенице, који чине око 30% светског извоза.
Средином априла, међутим, њемачки министар пољопривреде Cem Ozdemir је инсистирао да је снабдевање Кијева “ефикаснијим” оружјем управо оно што би помогло свету да избегне наводно надолазећу “глобалну глад”. Оздемир, члан изразито проамеричке/НАТО странке Алијансе 90/Зелени, такође је оптужио Москву за “стратегију гладовања” у то време.
Чини се да се његов став прилично разликује од најмање две групе немачких јавних личности, политичара и познатих личности, које су позвале канцелара Olafa Scholza да заустави испоруке оружја Украјини и да се уместо тога фокусира на брзо дипломатско решење.
Наставак испоруке оружја само би продужио патњу Украјинаца, као и ризиковао потенцијално разорне последице, од могућег глобалног рата до “катастрофалног” утицаја на глобално здравље и климатске промене, упозорили су коаутори два отворена писма. Берлин до сада није реаговао ни на једно писмо.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 6, 2022
