Прочитај ми чланакИ поред предузетих мераштедње, дуговања кредиторима са 180 попела се на 188 одсто БДП.
Алексис Ципрас (Фото: Ројтерс)
И поред предузетих мераштедње, дуговања кредиторима са 180 попела се на 188 одсто БДП.
Атина – И поред свих мера штедње, грчки јавни дуг се за само четири месеца увећао за 7,5 милијарди евра. Уместо 321 милијарду евра на крају прошле године, што је било око 180 посто БДП, Грчка већ сада дугује 328,3 милијарде евра. То је око 188 одсто БДП-а уз евидентну могућност да до краја године дуг буде – много већи.
Ципрас захтева од међународних кредитора да „предузму конкретне мере које ће грчки дуг учинити одрживим, укључујући и смањење примарног суфицита после 2018”.
Премијер инсистира на ублажавању оштрих мера штедње које, како је рекао, диктира Немачка. Истовремено, опет игра на карту исплате ратне одштете од Немачке проузроковане током нацистичке окупације и поручује сународницима да Грчка неће повући свој захтев да јој Берлин исплати око 300 милијарде евра. То укључује материјалну штету и одштету за ратне злочине и зајмове које је Грчка под присилом одобрила Трећем рајху, а који никада нису враћени. Немачка одбија да отвори ово питање и тврди да је оно политички-правно решено у процесу поновног уједињења Немачке.
„То је питање части за државу”, изјавио је Ципрас атинском листу „Рил њуз”, истовремено наглашавајући да, када је реч о тешкој економској ситуацији у Европи, „Берлин не може да буде европски штедиша и да, у исто време, бележи вишак, док југ Европе погађа рекордна незапосленост”.
Ципрас је нагласио да је инсистирање на штедњи као једином механизму довело Европу на ивицу распада и да ће, ако се тако настави, бити непријатних резултата референдума и избора у европским земљама.
Он подвлачи да је „брегзит” био аларм за узбуну, али да може бити и будилник јер се Европа већ дуго налази на погрешном путу.
Грчка опозиција је, међутим, ове последње Ципрасове изјаве назвала „шетањем заблуда по Европи” и упозорила да је једини излаз расписивање ванредних избора. Евидентно је да политичка напетост и социјално незадовољство у Грчкој расту због нових пореза који нису попунили државну благајну и због драстичног кресања пензија. Са првим септембарским данима на Грке ће се као цунами сручити порези, драстично смањење плата и пензија, нови намети, поскупљења, инфлација…
Први талас смањења пензија захватиће 210.000 пензионера. Неки ће имати смањење од 100 евра месечно, неки – много више. Тако за неке категорије пензионера, као што су поморски официри, тур-оператори и банкарски службеници, смањење износи чак 40 одсто. Највише ће бити умањене пензије преко 1.300 евра – у просеку 12 одсто – али код неких пензионера са високим примањима смањење ће износити и 40 одсто.
Намера Ципрасове владе је да донекле нивелише пензије, да уреди да нико не прима више од 3.000 евра месечно и да базна пензија не може бити већа од 2.000 евра. Основна пензија је 384 евра и, према речима министра за рад Јоргоса Катругалоса, са њом нико неће моћи да каже да је у категорији сиромашних.
У пракси то, међутим, изгледа сасвим другачије. Управо због драстичног смањења примања Грци, рецимо, нису у стању да плате порезе, а они су, према плану владе, једини начин попуњавања државне благајне.
Тако је неизмиривање прве рате пореза већ направило рупу у буџету од 375 милиона евра, а држава је рачунала да ће кроз разне директне и индиректне порезе до краја године обезбедити 21 милијарду евра.
Све се дешава уочи заседања Еврогрупе идућег понедељка, где треба да буде донета одлука о исплати обећаног кредита Грчкој. У радном саставу Еврогрупе већ се разматра ток спровођења 15 предуслова за добијање те кредитне транше од 2,8 милијарди евра.
У ствари, Атина чека да чује како ће се кретати преговарање са повериоцима током другог оцењивања до сада спроведених мера штедње. Међутим, америчка мултинационална инвестициона банкарска корпорација „Сити груп” процењује да ће опасност од „грегзита” бити присутна и наредне две године, да ће се рецесија наставити и да ће 2018. инфлација бити 46,2 одсто.
