Pročitaj mi članakMasovni i nasilni ulični neredi u Štutgartu i mesec dana kasnije u Frankfurtu šokirali su Nemačku.
У Штутгарту су 21. јуна, у ноћи између суботе и недеље избили немири у којима је на овај или онај начин учествовало више стотина људи.
Слике до тада невиђеног насиља, разбијања излога, крађе и сукоба са полицијом шокирале су Немачку.
Франкфуртер алгемајне цајтунг (ФАЗ) пише да је „до краја јула криминалистичка полиција у Штутгарту идентификовала 50 осумњичених, међу њима две жене, од којих је 28 из самог Штутгарта, а 16 из окружења. Од њих 50, осморо није имало мигрантску позадину, 20 нису немачки држављани, већ су из Нигерије, Авганистана, Ирака, Португала, Хрватске, Грчке, Босне и Херцеговине, Пољске, Румуније, Марока, Сомалије и Летоније. Неколико осумњичених имају такозвани дулдунг, право на привремени боравак у Немачкој. Ради се о особама које су ушле у земљу током избегличке кризе током 2015/2016.“
„Упркос томе што је полиција после тога појачала присуство у центру Штутгарта, у ноћи између 10. и 11. јула је поново избило насиље, додуше у мањем обиму. Ухапшено је 11 особа, неколико је повређено, међу њима и полицајци који је било више од 200“, преноси јавни сервис СWР.
У Франкфурту је до масовних нереда и сукоба са полицијом дошло на главном тргу Опернплацу, у ноћи између 18. и 19. јула. Слично као у нередима у Шутугарту, маса од 500 до 800 људи је клицала и аплаудирала када би флаша или каменица погодила полицију.
„Током нереда у Франкфурту ухапшено је 39 особа. Према полицији, осим једне жене, ради се искључиво о мушкарцима старости од 17 до 23 године. 27 ухапшених су немачки држављани, али у вец́ини случајева мигрантског порекла, како каже полиција. Дванаест људи је из других земаља, попут Сирије, Турске, Марока и Шпаније. Вец́ина њих је позната полицији, између осталог и због наношења телесних повреда, крађе или кривичних дела са дрогом. Двадесет девет осумњичених не живи у Франкфурту“, преноси јавни сервис тагесшау.де.
Франкфурт и Штутгарт уводе мере мере како би се убудуће спречили нереди на улицама.
Према Штутгартер цајтунгу, у центру Штугарта ће бити постављено 30 надзорних камера. Службеници ће пратити догађеје на критичним местима у граду викендом и пре државних празника од 20 часова до 6 ујутро.
Франкфурт је такође реаговао и снажно повец́ао присуство полиције. Трг Опернплац се затвара у суботу и недељу после поноц́и, приступ је забрањен и током недеље од 1 до 5 ујутро.
Појачане безбедносне мере нису решење
Томас Близенер, директор Института за криминалистичка истраживања у Доњој Саксонији (КФН), рекао је за Фокус онлајн да мере које предузима полиција „вероватно служе за одврац́ање потенцијалних насилника”. Међутим, он не верује да ц́е видео надзор спречити уличне нереде. Сигурносне камере спречавају само намерне прекршаје, попут крађе аутомобила. Према истраживању, камере не спречавају ексцесе насиља.
Повец́ање полицијског присуства је мач са две оштрице, објашњава Близенер. Студије демонстрација показале су да присуство великог броја добро опремљених полицајаца може да провоцира нападе, а не да их обузда. Парадоксално је да полицијски службеници у таквој ситуацији изазивају ескалацију уместо деескалације”, преноси Фокус онлајн.
Јерг Кинциг, шеф Криминолошког института у Тибингену, каже да разуме појачање полицијских снага на улицама Франкфурта. Али он такође мисли да снажно присуство полиције не може бити трајно решење. Кинцинг решење не види у пооштравању безбедносних мера, вец́ у борби против узрока. Опасно је када младиц́и остају препуштени сами себи и без перспективе”, рекао је он такође за Фокус онлајн.
Франкфуртер алгемајне цајтунг преноси речи ауторке Дизен Текал која је основала иницијативу Герман Дреам, „како млади не би скренули на погрешан пут. Она тако каже да су узроци насиља разнолики: Погрешно је претварати се да оно нема никакве везе са мигрантском позадином и то табуизирати. Тиме се само јача десница. Чињеница је да многи који су учествовали у нередима имају мигрантску позадину. Али то што неко постаје криминалц нема никакве везе са пореклом, вец́ са социјалним условима. Томе треба додати и социјализацију. Ови млади мушки мигранти одрастају у два различита света. Код куц́е је свет делом оријенталан, патријархала. То иде руку под руку с великим притиском. А онда ови младиц́и излазе напоље и понашају се управо супротно ономе како се се од њих очекује код куц́е. Жеље су огормене, а могуц́ности минималне”, каже она за ФАЗ.
Потом ФАЗ преноси њене речи да „она тиме не жели да оправда нереде. И за њу, која је дете миграната, јасно је да се насиље не сме толерисати и да оне који су починили кривична дела треба извести пред суд без обзира одакле потичу. Али када на немачким улицама долази до таквих нереда, а уверена сам да ц́е се то повец́ати, онда се морамо питати где смо заказали, каже она за ФАЗ.
Дизен Текал каже да на пример недостаје култура доласка која јасно даје до знања „ово је владавина закона, ово је наша полиција, ово су једнака права мушкараца и жена, ово су хомосексуалци, то се овде поштује. Можете ли да живите са тим или не? Када у ову земљу примимо људе, мора се поставити питање да ли прихватају наш систем вредности. То не можемо учинити када одобримо азил, али вероватно је минимум да се и онај ко дође овде придржава правила. Потребан вам је другачији менталитет реда и закона, али и јасно опредељење за ову земљу са правима и могуц́ностима које она нуди. За сву децу – без обзира на њихово име или религију, морају се створити исте могућности. Знамо да то сада није тако, да постоје недостаци, на пример на тржишту станова или на тржишту рада.
ФАЗ даље преноси њену процену да је „криза настала због пандемије короне само је још погоршала ту ситуацију, повећала неједнакост. Чињеница да се новац али и могућности тако неуједначено расподељују, изазива фрустрације, каже Текал. Тако свака колико-толико интелигентна млада особа која има осец́ај да може нешто, али је спречена у томе, развија у себи фрустрацију и бес”.
Корона је само још погоршала ситуацију
Криминолог Кристијан Фајфер за ФАЗ такође говори о губитницима у кризи короне. „Међу младиц́има, а нарочито међу мигрантима, има много оних који раде на црно. Социјално слабији део друштва је постао још слабији, а тиме узороквана фрустрација код младих је спојена са чињеницом да су осуђени на пасивност. И онда викендом долази до излива. Младиц́и више нису у стању да се носе са својом снагом. Нема клубова за плес, спортских тренинга и они физички немају вентиле.
ФАЗ пише да се то поклапа са проценом полиције. „Викенд је увек био проблематичан, каже заменик председника синдиката полиције Јерг Радек. Сада имамо ситуацију да су могуц́ности за забаву ограничене. Ова клијентела сада се крец́е у јавном простору, намец́е своје понашање и све то уз конзумирање алкохола. То ствара одређену динамику која може довести до ескалације.
Овакво понашење је подстакнуто и расправама о насиљу и расизму у полицији. Криминолог Фајфер каже: Не изненађује да је паушална критика да немачку полицију карактерише латентни расизам пала на плодно тло, посебно међу младим мигрантима. Они се тиме осећају у праву када су веома агресивни и непријатељски расположени према полицији.”
И алкохол игра велику улогу
Клаусјирген Маух је социјални радник у Штутгарту и последњих недеља је са младима много причао о нередима, преноси ФАЗ. „Он каже да су догађаји у Америци такође играли важну улогу. Млади су свесни да америчка полиција не може да се пореди са немачком полицијом, али увек се идентификује заједнички елемент: због нашег изгледа у јавном простору нас чешц́е контролишу од осталих. Став многих младих је – полиција је заслужила да јој се једном деси и тако нешто”.
„Маух је уверен да су они који који су у нередима бацали камење и аплаудирали слика и прилика оних с којима ради као социјални радник: Многи су социјално угрожени. Један од неповољних фактора је мигрантска позадина, а други је сиромаштво. Ако се осец́ате лоше интегрисано у ово друштво или имате осец́ај да сте заборављени или немате никакве шансе, онда сте мање повезани с тим друштвом, онда сте склонији да прелазите границе. Интензитет нереда додуше није предвидив, али није изненађујуц́е да је дошло до праска. Поготово јер се све више младих већ годинама окупља у јавном простору нарочито викендом увече и конзумира велике количине алкохола. Маух, каже да заједно са другим разлозима за насиље, алкохол такође игра веома важну улогу”, преноси Франкфуртер алгемајне цајтунг.
