Pročitaj mi članakMakron vidi Šolca kao lidera bez hrabrosti i ambicije, koji nema kapacitet da razmišlja dugoročno, navode izvori
Када је француски председник Емануел Макрон наговестио могућност распоређивања западних снага у Украјини, имао је два циља: да узнемири војне планере у Русији и немачког канцелара Олафа Шолца.
Како преноси „Блумберг“ позивајући се на неименоване званичнике, Макронова идеја је у директној супротности са ставом канцелара Шолца који се убрзо потом огласио и категорички одбацио могућност да европске земље пошаљу трупе.
Ово размимоилажење само је последње у низу дугогодишњих потешкоћа двојице лидера у заједничком раду и њихових различитих стилова, али је „заварничило“ у најгорем тренутку по Украјину, додаје „Блумберг“.
Макрон види Шолца као лидера без храбрости и амбиције који не може дугорочно да размишља, рекао је један француски званичник. Од првог дана између њих двојице нема хемије, додао је званичник. Блиски сарадници канцелара такође наводе да се двојица лидера не слажу. У Берлину, Макрон је виђен као неко ко је много бољи у сањарењу него у реализацији великих визија.
Због тога Берлин није добро прихватио Макроново прозивање савезника који су Украјини понудили само „кациге и вреће за спавање“ уочи сукоба, што је била јасна алузија на Немачку.
Ти коментари су узнемирили канцелара јер је Немачка други највећи донатор војне помоћи Украјини, после САД, иако гледа да на све начине избегне увлачење НАТО у сукоб, слањем или трупа или најнапреднијег оружја.
Сукоба између савезника Украјине дошао је у тешком тренутку за Кијев који полако остаје без западне подршке због чега страхују да би руске трупе могле да пробију њихову одбрану до лета, наводи „Блумберг“.
Иако је самиту у Паризу почетком седмице Макрон покушао да „демонстрира јединство“ Запада у подршци Кијеву, том јединству није требало дуго да се распадне, делом због спора између челника две највеће европске економије. Штефен Хебестрајт, портпарол немачке владе, рекао је за „Блумберг“ да неслагање није било између Макрона и Шолца, већ између француског председника и шире групе која сматра да су његови коментари нумесни.
Макронови коментари о слању копнених трупа изазвали су реакцију многих савезника, али оно што „жуља“ Шолца је перцепција да Немачка помаже Украјину мање од Француске.
„Веома сам иритиран недостатком равнотеже између онога што је сада заиста потребно и дебате о овом једном систему“, рекао је раније ове недеље Шолц о слању ракета „таурус“ Кијеву. „Оно што Украјини недостаје је муниција за све могуће удаљености“.
Подаци Института Кил показују да је Украјина између јануара 2022. и јануара 2024. добила војну помоћ у вредности од укупно 17,7 милијарди евра од Немачке и 0,64 милијарде евра од Француске. Француска влада тврди да је потрошила 3,8 милијарди евра, не дајући детаљан преглед тих цифара.
„Проблем је што је Макронова позиција ослабљена ограниченом количином војне помоћи коју је Француска до сада пружила Украјини, што није у складу са њеним профилом најјаче војне силе Европе“, каже Рим Момаз, са Међународног института за стратешке студије.
Један источноевропски званичник који је блиско сарађивао са Французима и Немцима каже да оба лидера делују охоло али да „Макрон барем схвата да нешто мора да се уради“, док се Шолц није ни придружио у отвореном позивању на украјинску победу.
Тај опрез, наводи „Блумберг“, наглашава веома различите домаће контексте за овај пар. Француски председник је миран до краја свог другог мандата 2027. године, када не може да тражи реизбор. За разлику од њега, Шолц покушава да одржи тространу коалицију која губи подршку у корит десничарске АфД која се оштро противи слању оружја у Украјину.
У позадини ових политичких тензија је економија. Француска већ неколико година има већи привредни раст од Немачке, а сви су изгледи да ће и у блиској будућности проћи боље од Немачке која је, захваљујући јефтиним руским енергентима, дуго била економски мотор Европе.
„Монд“: Макрон разматра слање француских војника у Украјину!https://t.co/Vj7lPt8T5O
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 1, 2024
