Прочитај ми чланак
Анонимној медицинској сестри, која је за време Другог светског рата спавала са нацистима и на тај начин им преносила сексуалне болести, откривена је спомен плоча у Чешкој.
Хитлер у Прагу непосредно после окупације
Локални станоовници града Трабона, у Бохемији у Чешкој, кажу да је прича започела 1938. године, када су Немци убрзо након окупације Чехословачке, силовали много жена, међу којима је била и анонимна Чехиња.
Наиме, медицинска сестра је одлучила да се освети нацистима за злостављање. Бивши адвокат Карел Фримел (79), који данас станује у кући у којој је некада живела анонимна хероина, бори се за то да се сећање на ову храбру жену призна.
– Нажалост, не знамо њено име јер је прошло много времена, а сећање на њу је избледело. Али знамо да је имала задатак да негује повређене немачке војнике, и да је започела везе са њима – рекао је адвокат Фримел.
У почетку је била оклеветана и окарактерисана као ку*ва од стране локалног становништва. Међутим, како је све више Немаца опчело да нестаје или умире, постало је јасно да их је намерно заразила.
– Ово је била њена врста отпора ка силовању ње и њене земље. Не зна се колико је љубавника имала, можда шест, можда десет, можда много више. Људи су сведочили да су сви њени љубавници недуго после ступања у везу са њом – нестајали – рекао је адвокат.
Народ сачувао успомену на жену хероја
Немачке трупе упале су у Трабон на самом почетку рата, недуго пошто су нацисти анектирали неке делове тадашње Чехословачке.
По наредби самог Хитлера, читава западна половина земље, Чешка, преименована је у Протекторат Бохемије и Моравије.
Гестапо је обављао своје злочиначке активности за то време. Управо је озлоглашена немачка служба била та која је ухапсила медицинску сестру, након што су послали агента да провери шта се дешава са војницима који мистериозно нестају.
Фримл каже: – Тајни агент се инфилтрирао у болницу и сазнао о чему се ради. Хероина је ухапшена и стрељана. –
– Жена је историјски непризната, без иједног документа у којем се спомиње, али сведочења народа су та која су заслжна за то што данас знамо за њено херојство – рекла је Јирина Пискова, историчар кустос музеја у Требину.
– За мене је била херој. Зато сам направио спомен плочу у њену част и окачио је на своју кућу – завршио је Тримл.
(Блиц)
