Pročitaj mi članak
ИСИЛ све ближе Багдаду – кренула одлучујућа битка за град Бакуба, свега 30-ак километара од главног града Ирака.
Рано јутрос кренула је битка за град Бакуба, свега 35 километара североисточно од Багдада. Локални званичници истичу како је ИСИЛ „остварио велики напредак у самом граду“, но град још увек није пао те се воде жестоке уличне борбе.
„Зебари је званично затражио помоћ од Вашингтона на основу безбедносног споразума и да изведе ваздушне нападе против терористичких група“, рекао је министар спољних послова новинарима у Саудијској Арабији, пренеле су агенције.
Раније данас, премијер Ирака Нури ел Малики је рекао да је његова влада поново преузела војну иницијативу после шока због пораза ирачких снага безбедности током напада сунитских екстремиста на северу земље.
Малики, шиит који обавља функцију премијера од 2006. године, казао је да је губитак велике територије прошле седмице помогао Ираку да поново успостави национално јединство.
„Ми смо сада започели контраофанзиву, поново имсмо иницијативу и узвраћамо ударац“, нагласио је ирачки премијер.
Ако Бакуба падне у руке ИСИЛ-а то су јако лоше вести за Багдад те битка за главни град тада постаје неминовна. Бакуба би стога могла бити одлучујућа битка која ће да одреди ток актуелног сукоба између ИСИЛ екстремиста и ирачких снага.
Изгледа како је и ирачки премијер Нури ал-Малики свестан како се приближава тренутак битке за Багдад те је јуче, на наговор САД-а, прихватио одређен политички концензус, барем за јавност. Наиме, јуче се појавио на државној телевизији заједно са сунитским лидерима те је позвао на национално јединство у тренутку када се земља налази пред сломом под офанзивом ИСИЛ-а. Ројтерс преноси како се у обраћању „видело да је ирачком премијеру непријатно“.
Наиме, потез долази свега неколико сати након што су његови шиитски савезници поручили да ће бојкотовати сваку сарадњу са највећом сунитском политичком странком, а Малики је директно прозвао Саудијску Арабију за „геноцид“ у Ираку и подржавање терориста.
Другим речима, у тренутку када се земља налази пред могућим сломом, у Багдаду букти и велики политички рат који је подједнако подјељен на домаћој као и на међународном нивоу.
Наиме, САД инсистирају да Малики мора ући у савез са сунитскким политичарима ако жели било какву америчку војну помоћ. То уједно значи и давање већег утицаја Саудијској Арабији за коју Малики тврди да директно стоји иза ИСИЛ-ове офензиве.
Састанак између политичких представника Шиита, Сунита и Курда јуче се одржао иза затворених врата. Након неколико сати изашли су пред камере те је Маликијев претходник, бивши премијер Ибрахим ал-Џаафари, прочитао изјаву у којој се осуђује тероризам те позива на суверенитет Ирака.
Данас се пак очекује како ће амерички председник Барак Обама разговара са америчким посланицима у Конгресу по питању шта да се учини у Ираку. Информације сугеришу како је САД све спремнији на интервенцију против ИСИЛ-а, но један од услова је да Малики пре тога пристане на америчке политичке захтеве. Посве је јасно да се ИСИЛ-ова офензива сада већ користи као политичка полуга којом се жели смањити моћ Маликијевих Шиита у Багдаду.
Није спорно да су Малики и његова елита концентрисали велику моћ у својим рукама, но геополитичке импликације тог процеса су огромне – САД сада жели неку врсту „националног јединства“ у Багдаду, но то би засигурно ослабило спољнополитичку улогу Ирака у појединим питањима, а једно од кључних је тиха асистенција сиријским властима у рату против сунитских исламиста.
Малики је последњих месеци почео све отвореније тврдити како су Багдад и Дамаск „на истој страни, у истом рату, против истог непријатеља“. Ово је изазвало велику нервозу у Вашингтону те се сада настоји актуелна ситуација искористити како би се Маликија „довело у ред“.
Иронично је то, мада сасвим разумљиво, да је САД-у за време војне окупације Ирака итекако одговарала шиитски-доминантна власт, но у последњих десетак година пуно тога се променило, а рат против Сирије снажно је утицао на политичка становишта према свим земљама региона, нарочито према Ираку .
Но, ситуација на терену није толико предвидљива да би се могле доносити сасвим прецизне калкулације. То се понајвише односи на потенцијални амерички војни ангажман.
Ако Багдад заиста буде угрожен, САД ће интервенисати, но до онда вероватно неће покретати ништа.
Зато је актуелна битка за град Бакуба од толике важности, јер ако Бакуба падне, напад ИСИЛ-а на Багдад може да кренут већ за неколико сати.
Подсетимо и на то како ИСИЛ, на готово истој удаљености према западу, држе и град Фалуџу. Другим речима, напад на Багдад могао би кренути симулатано из два правца.
Многи држе да је готово немогуће замислити да се Багдад неће моћи да одбрани, но питање је што би исти рекли да их је неко пре 10-ак дана упитао може ли ИСИЛ у свега пар сати заузети Мосул, град од 1.600.000 становника – вероватно би исто рекли да је то чиста научна фантастика.
Конфесионални рат као резултат политике САД у Ираку
Екперти су озбиљно забринути због нарастања напетости у блискоистичном региону. Могућност да започне велики рат блиска је као никад због успеха исламиста, под чијим притиском постсадамовски Ирак се распада као кула од карата.
Терористи групације Исламска држава Ирака и Леванта (ИДИЛ) приближавају се престоници земље. Према мишљењу војске, њихов коначни циљ је Багдад, одакле се хитно евакуишу странци. А из региона које су већ захватили исламисти, бежи локално становништво.
Ирачка влада је јуче саопштила да Саудијска Арабија треба да буде сматрана одговорном за финансирање екстремиста и злочине које су починиле побуњеничке групе у Ираку.
Саопштење је уследило неколико дана пошто су Саудијска Арабија и Катар оптужиле верски орјентисану политику ирачке владе, усмерену против сунитске мањине, за немире који потресају те земљу.
Немири се „не би догодили да није било верске и искључиве политике која се примењује у Ираку протеклих пар година која је угрозила његову стабилност и суверенитет“, саопштила је влада Саудијске Арабије.
У марту, Малики је оптужио и Саудијску Арабију и Катар да подржавају тероризам у Ираку.
Ситуација у Ираку нагло је заоштрена почетком прошле недеље, пошто су сунитски терористи ИДИЛ и њима лојалне локалне радикалне формације започеле офанзиву на градове на северу Ирака, потпуно заузевши провинцију Најнава и њен административни центар Мосул.
Предаји позиција доприносило је потпуно неделовање безбедносних структура и армије, који су напустили град, предавши складишта са оружјем и становнике на милост и немилост радикалима.
Развијајући своју офанзиву, терористи су се приближили Киркуку. Ипак у ствар се умешала курска милиција ”пшемерга” и успела да заустави исламисте.
Фактички, Курди су се испоставили једином реалном снагом у Ираку која је у стању да се супротстави озбиљној опасности.
Али на њих Багдад не треба озбиљно да рачуна, истиче председник Академије за геополитичке проблеме Константин Сивков:
„Курди желе да формирају своју државу. Зато користе прилику. Поред тога, такав сценарио је повољан САД које у суштини стоје иза леђа Ербиља. Јер, отцепивши се од Ирака, Курди ће покушати да одвоје низ територија од Турске, Ирана и Сирије, што ће довести до слабљења свих ових земаља.”
Упоредо са тим, нико не може да остане по страни, указује председник Ирачког центра за развој медија Аднан ас-Сараџ:
„Став Курда изазива чуђење. Он не одговара принципима јединства Ирака, ни ирачког устава. Наивно би било сматрати да ће се ИДИЛ зауставити на заузетим територијама. Екстремисти из ове групације у догледној будућности могу да се нациљају, између осталог, и на Курдистан. Нећемо заборавити да су терористи растурали карту са означеним границама државе коју желе да формирају. И Курдистан, поред Јордана и Палестине, укључен је у њу.”
За сада, узимајући у обзир курдску неутрлност, не чини се могућим зауставити групацију Исламска држава Ирака и Леванта без укључивања спољних снага.
И такве снаге, по свему судећи, јесу Иран и САД. Елитне јединице Корпуста стражи исламске револуције и америчке беспилотне летелице у стању су да преломе ток рата у корист ирачке владе.
Али тако се може рачунати само на тактичку победу. 2003. године војни упад САД у Ираку упркос међународним правиним нормама покренуо је процес распада ове државе, који више не може да се заустави. Деценију касније земља се распада на три дела — курски, шитски и сунитски.
Али права невоља је у томе што међуконфесионални рат може да се прошири на читав регион, изјавио је за Глас Русије војни експерт, бивши председник Савета ветерана Турске Корај Ђурбјуз:
„У региону већ одавно пуном паром тече сунитско-шитска конфронтација. Још 2006. године између актуалног премијера Ирака, шита Нурија ал-Маликија и бившег потпредседника Тарија Ал-Хашимија, који је представљао интересе сунита, појавили су се озбиљни проблеми. И већ тада између ирачких сунита и шита избијали су крвави сукоби. Данас се ови догађаји настављају. Исламска држава Ирака и Леванта врши масакр шитског становништва. Индиректно у то је умешана и Турска. ИДИЛ се није појавила ни од куда и изненада и није достигла такву моћ захваљујући само сопственим снагама. По мени, ИДИЛ је један од инструмената реализације пројекта Великог Блиског Истока, који постепено реализују САД у региону.”
Оно што се данас дешава у Ираку показује да се демократија не може извести посредством рата. То је безусловна грешка САД, коју је врло тешко исправити, ако не и немогуће.
(Адванце, Глас Русије, Ројтерс, Танјуг, Србин.инфо)
