Podešavanja / Settings

Demonstracije koje su najmasovnije u Bagdadu i Basri, su otpočele kao revolt stanovništva zbog siromaštva, korupcije, nezaposlenosti, kao i zbog nesposobnosti Vlade da omogući osnovne uslove za normalan život, između ostalog i redovnu isporuku električne energije. Ogorčenost velikog broja stanovnika zbog nesposobnosti iračke Vlade podstakla je i gnev prema Iranu, a naročito sunitskog dela stanovništva. […]

Од тада је на југу Либана на снази примирје под надзором мисије УНФИЛ. Последњих дана су бомбе поново погодиле либанску пријестолницу. Два неуспјела напада дроновима самоубицама су одјекнула Бејрутом, а реакције лидера Либана су биле такве да су многи од њих говорили о стварној “објави рата”. Како би спријечио нове напетости, први човјек либанске владе, […]

Под Алеп – за који се води пресудна битка – пребацио је још једну своју бригаду. Многи процењују да је Хезболах главна ударна снага Башара Асада и да долазак његове нове бригаде  треба сматрат сигурним знаком да сиријски војни врх спрема нову офанзиву. Према проценама, чим Алеп буде ослобођен – уследиће напад на позиције побуњеника […]

Вахида Мухамед ал Џумаили (39) остала је без пола своје породице у нападима Исламске државе (ИД). Сада је једна од најопаснијих особа по ову терористичку организацију, од чијег лидера Aбу Бакр ал Багдадија је добила и претње смрћу.  ИД је раније ове године убио Вахидиног другог супруга. Претходно су јој убили тројицу браће и оца. […]

Одувек је говорио да нема разлике између Шиита и Сунита, али они који су били на позицијама моћи, одувек су покушавали да поделе то двоје. Овакав став је био разлог за његово свиперо убиство.  Моктад ал-Садр је четврти и најближи син свога оца. Многи ирачки званичници и исламски лидери верују да су Американци ослободили Ирак […]

Uskoro će se videti da li je Saudijska Arabija poslednjim pogubljenjima prešla crvenu liniju i za šiite i za svoje saveznike

Ukoliko tenzije između dve neprijateljski nastrojene države prerastu u opšti sukob, Iran bi i tu bio u prednosti.

Šiitski Muslimani širom Zaliva osudili su Saudijsku Arabiju nakon što je ubijen poznati šiitski šeik Nimr al-Nimr. Ova provokacija Saudijske Arabije dovela je do niza besnih reakcija Šiita, koji su u subotu uveče upali u zgradu ambasade Saudijske Arabije u Iranu, zapalili je Molotovljevim koktelima a zatim potpuno uništili.

SAD su za 11.9. okrivile sunitske džihadiste i tu neosnovanu optužbu iskoristile kao izgovor da napadnu i avganistan i Irak. Nenamerna posledica: u Iraku je sad na vlasti najveće pleme – šiiti, a u Avganistanu su uništeni talibani, najveći neprijatelj Irana na istočnoj strani.

Iako je Iran relativno često na naslovnim stranicama naše štampe i u elektronskim medijima, u Srbiji se, ipak, malo zna o ovoj zemlji koja se nalazi u jugo-zapadnoj Aziji na obalama Persijskog zaliva. Pominjanje Irana u Srbiji asocira na ajatolaha Homeinija, na oštrog na rečima donedavnog predsednika ove zemlje Mahmuda Ahmadinedžada i na probleme sa iranskim atomskim programom.

Mogućnost da započne veliki rat bliska je kao nikad zbog uspeha islamista, pod čijim pritiskom postsadamovski Irak se raspada kao kula od karata.

Američki izveštaji su bili usredotočeni na „američku najkrvaviju borbu još od Vijetnama“ i objašnjavali su zašto trenutni prizori iz pokrajine Anbar predstavljaju „gorko razočarenje“ za brojne Amerikance.

Islamisti su napali su policijske stanice u nekoliko gradova na prostoru zapadne iračke provincije Anbar. U nizu napada uspeli su osloboditi zatvorene militante te su se domogli oružja.

Jezgru koalicije već čine Iran, Irak, Sirija i Liban, zemlje poznate kao „Šitski polumjesec“ (iako je religija poslednja stvar koja ih veže op.a.), a zbog sigurnosnih prijetnji bi sa savezom surađivali Egipat, Jordan, Palestina i što je posebno važno – Turska.

Dok se SAD, zajedno sa svojim evropskim i izraelskim saveznicima, priprema da pokrene još jednu nelegalnu agresiju na Bliskom istoku, geopolitička strategija SAD ne može biti očiglednija.

Broj izbeglica iz Sirije znatno se povećava, a samim tim i bezbednosni rizici. Nikada ne možete biti sigurni da unutar izbegličke populacije ne postoje određeni elementi kojima je u interesu destabilizacija Libana.

S porastom sektaškog nasilja u Iraku (prema podacima UN-a samo je u aprilu život je u sukobima izgubilo 700 ljudi, što je najkrvavija bilans od juna 2008.) iznova je postala aktuelna teza o federalizaciji zemlje, tj podjeli na tri velike autonomne makro -regije; kurdske na severu, sunitske za zapadu i šiitske na istoku zemlje.

Često se oružani sukobi između zemalja ili pojedinih grupa, ukoliko je to moguće, žele prikazati kao sukob civilizacija, etnički ili verski ratovi. Umesto da stvari nazovemo pravim imenom, lakše je govoriti o sukobu između protestanata i katolika u Severnoj Irskoj, muslimana i hrišćana u Nigeriji, o sukobu zapadne hrišćanske civilizacije i islamskog sveta i tako unedogled.