Прочитај ми чланак
Израелска обавештајна служба Мосад ужива углед једне од најбоље организованих тајних служби на свету.
За Мосад се везују многе сложене акције и спелтакуларне операције широм света које су омогућиле да Израел од свог оснивања опстане у сложеном и непријатељском арапском окружењу. Због тога Мосад у Израелу има статус посебне и угледне институције са немерљивим заслугама за постојање и опстанак јеврејске државе.
Историја
Мосад је формално основан 13. децембра 1949. године на предлог Реувена Шилаоха, а сам назив „Ha-Mossad le – Modiin ule-Tafkidim Meyuhadim“ заправо означава Институт за обавештајне и специјалне задатке. Суштински циљ формирања Мосада је стварање централног тела које би координисало и унапредило сарадњу између постојећих обавештајно-безбедносних служби. Оригинални мото службе гласи „Где нема савета људи падају, али у мноштву саветника лежи безбедност“.
Обавештајно – безбедносни систем Израела почео је да се инситуционално развија током стварања израелске државе, и чине га: Мосад (Институт за обавештајне и специјалне операције Израела), Генерална служба безбедности Шин Бет (унутрашња контраобавештајна служба) и Аман, обавештајно – безбедносна служба Министарства одбране.
Целим системом националне безбедности директно руководи председник Владе Израела. Први пут реорганизован 01.04.1951. године, од када званично представља самосталну државну институцију задужену за спољни обавештајни рад, специјалне тајне акције и противтерористичка дејства. Службом руководи директор који је непосредно одговоран председнику Владе.
Актуелни директор Мосада је Тамир Пардо, дугогодишњи оперативац и ветеран Мосада који је уз покојног Јонатана Нетањахуа, рођеног брата садашњег израелског премијера, учествовао у познатој операцији израелских командоса под називом „Ентебе“, у којој су оперативци уз садејство са ИДФ-ом (Израелске одбрамбене снаге) успели да у спектакуларој антитерористичкој акцији ослободе све јеврејске путнике из отетог авиона „Ер франса“, којег су палестински отмичари отели и принудно спустили на аеродром „Ентебе“ у Уганди. Једини настрадали израелски командос у тој акцији био је командант те акције пуковник Јонатан Нетањаху, рођени брат данашњег премијера Бењамина Нетањахуа.
Директори Моссада од његовог оснивања били су: Рубен Шилоах, Исар Харел, Меир Амит, Цви Замир, Јизхак Хофи, Наум Адмони, Шабатаи Шавит, Дени Јатом, Ефраим Халеви, Меир Даган.
Утемељивачи Мосада
Први директор Мосада био је Реувен Заслански, назван Силоах (пермутација речи „салиах“, што означава човека који организује досељавање Јевреја из света у Израел), који се рано прикључује радничком покрету Бен Гуриона, где као његов човек од поверења учествује у поверљивим и деликатним мисијама. У мандаторном периоду Палестине (од краја Првог светског рата до стварање државе Израел 1948), Силоахова активност била је концентрисана на одржавање везе између Јеврејске агенције или Сохнута, неке врсте Владе Израела пре стварања државе Израел, Бен Гуриона и енглеске Високе команде у Палестини.
Јевреји су имали два потпуно различита односа према Енглезима у Палестини: однос према окупатору против којег свим могућим средствима треба да се бори јеврејска заједница, и други где се треба инфилтрирати у све поре административног, војног и обавештајног комплекса у циљу прикупљања искуства и коришћења вредности тих организација. Реувен Заслански постављен је за првог директора Мосада 1951. године и водио је ту тајну службу три године. Након тога је радио као помоћник Абе Ебана, амбасадора Израела у УН. Био је и специјални саветник премијерке Голде Меир.
Силоах је сматрао да су три стратешка момента превасходно важна за Израел: обједињење свих обавештајних служби Израела, чвста војна сарадња са САД и НАТО и повезивање Израела са муслиманским и неарапским земљама.
Познате акције
Мосад је формиран у одељења која се поред задатака спречавања терористичких напада против израелских циљева у иностранству, и набавке неконвенционалног наоружања непријатељских земаља, тежишно баве и прикупљањем економских, техничких и научних информација, као и података које су од виталног значаја за Израел. Иако је Мосад цивилна служба, без чинова, већину састава чине службеници који су дошли из израелских безбедносних снага и многи од њих су претходно били официри израелске армије ИДФ.
У меморијалном центру под именом „Центар за специјалне студије“ у Тел Авиву уклесано је 420 имена погинулих оперативаца што говори о карактеру и ризику акција, сложености мисија и степену ангажованости израелских обавештајаца. У холу престижне академије Мосада, где се обучавају будући оперативци, истакнут је слоган „Путем превара и обмана ти ћеш добити своје битке“.
Познате Моссадове операције, али не и најважније:
– Лоцирање и киднаповање нацисте Адолфа Ајхмана
– Ликвидација одговорних за Минхенски масакр на Олимпијским играма 1972. године и за аферу „Лилехамер“
– Киднаповање Мордехаја Ванунуа у Италији
– Прикупљање информација о ирачком нуклеарном реактору Озирак, који је уништен у израелском ваздушном нападу на 1981. године
– Прикупљање података за реализацију војних операција ван територије Израела (операција Ентебе)
– Ликвидација Абу Џихада
– Помоћ у имиграцији етиопских Јевреја у Израел.
Лов на Адолфа Ајхмана
За Мосад је једна од најзначајнијих акција била лоцирање и киднаповање нацисте Адолфа Ајхмана, који је био задужен за примену Хитлеровог „коначног решења“, плана за истребљење Јевреја у Европи. Том операцијом, како наводе руководиоци Мосада, „Израел је доказао читавом свету да може да изведе операцију на било ком делу света, под свим врстама идентитета, уз разна техничка и технолошка средства и применом свих оперативних метода“.
Моссад је о Ајхману водио досије под тајним именом „Дибук“, што у преводу с хебрејског значи „зао дух“.
Ајхман је након пораза Немачке побегао из америчког заробљеништва, и после неколико неуспелих покушаја да буде ухваћен променио је идентитет и настанио се у Аргентини под именом Рикардо Клемент. Успешно се скривао до 1957. године, све док се његов син Ник није упознао и спријатељио са девојком Силвијом, чији је отац Лотар Херман био логораш и који је преживео холокауст. Посумњавши у младог Ајхмана, Лотар је о томе писмено обавестио свог друга Фрица Бауера, иначе логораша, који је обављао дужност тужиоца у Немачкој. Бауер је информацију проследио Моссаду, након чега су предузете мере за идентификацију и лоцирање Ајхмана.
Убрзо је оперативац Циви Ахарони лоцирао кућу Ајхманове породице у улици Гарибалди у главном граду Аргентине, и вратио се са фотографијама Ајхмана. Након потврде идентитета Ајхмана отпочела је реализација акције. У вече 11. маја 1960. група од седам оперативаца сачекала је Ајхмана на аутобуској станици на коју је свако вече стизао са посла из фабрике „Мерцедеса“. Када је изашао из аутобуса оперативац Цви Малкин је скочио на њега, угуравши му рукавицу у уста како би спречио да Ајхман евентуално прегризе пилулу цијанида у случају да је има скривену у зубу. Након убацивања у ауто на упозорење припадника Мосада:
„Ако се помакнеш бићеш упуцан у главу“, Ајхман је на немачком одговорио:
„Прихватам своју судбину“.
Након тога, држан је у скровишту девет дана док није превезен авионом израелске авио-компаније „Ел Ал“, са којом је стигла израелска делегација на прославу државности Аргентине. Био је обучен у униформу „Ел Ала“, седео је у првој класи, и био је представљен као члан посаде која има здравствене проблеме. Ајхман је оптужен за ратне злочине и злочине против човечности, и осуђен на смрт вешањем.
Први неуспех
Први пут увид у структуру и организацију Моссада светска јавност добила је након неуспеле операције у Норвешкој 1973. године, када је грешком испред ресторана из аутоматске пушке убијен Ахмед Бучхики, арапски конобар. Његов лик помешан је са Али Хасан Саламехом, једним од вођа „Црног септембра“, палестинске терористичке организације одговорне за Минхенски масакр 1972. Убрзо после тога, норвешке власти ухапсиле су четири особе за које се испоставиле да су оперативци Мосада. Ухапшени агенти су приликом саслушања пред судом јавности открили организацију и тактику деловања тзв. ударног тима, који је имао задатак да проналази и ликвидира непријатеље Израела широм света.
После оштрих реакција и притисака светске јавности, наводно се престало са ангажовањем таквих тимова, али извођење сличних акција препуштено је претежно припадницима специјалних јединица израелске армије.
Због своје организованости, броја изведених спектакуларних акција ван територије Израела, као и стручности и обучености и посвећености својих припадника, Мосад је данас узор многим обавештајним службама у свету.
Извор: Актер – Александар Савић
