Pročitaj mi članak

Migrantska katastrofa: Koliko stotina „zabranjenih“ zona ima u gradovima Evrope

0

Postojanje određenih naselja sa visokim procentom migranata, koje su vlasti označile kao opasne te da je u njima teško do nemoguće sprovoditi zakon, potvrdili su evropski mediji i zvaničnici u više navrata

У Шведској већ постоји 61 „но-го зона од које је полиција одустала“, указује у коментару скорашњих окршаја пропалестинских демонстраната и полиције, уз питање да ли је за Европу већ „прекасно“, Икс профил „Волстрит силвер“, међу чијих су милион пратилаца и Илон Маск и син бившег председника САД Дон Трамп јуниор.

Неформално забрањена предграђа, тзв. но-го зоне су делови европских градова у којима муслимански имигранти чине велику већину становника, а од којих су званичне власти „дигле руке“ због прекомерне стопе криминала и насиља и у које немуслиманским грађанима, као ни државним органима, није препоручљиво да залазе.

Поставља се питање – колико је у Европи таквих но-го зона, ако их само у Шведској постоји чак 61? Прецизне информације, нажалост, нема.

У европској јавности, политички дискурс на ову тему карактерисала је упадљива подељеност — десница континуирано упозорава на оно што види као претњу затворених муслиманских заједница, a левица је углавном демантовала постојање таквих зона.

Док истина вероватно није потпуно црно-бела, европски званичници и медији су у више наврата потврдили да заиста постоје зоне у којима је тешко спроводити закон и/или које су означене као опасне.

У Ројтерсовој анализи окршаја између банди који је у једном насељу шведског града Оребро однео три млада живота у распону од 12 дана током августа прошле године, потврђена је информација поменутог профила „Волстрит силвер“. Британска агенција, наиме, пише да је „то једна од 61 области у Шведској, од којих све имају висок удео имиграната, које полиција наводи као ризична подручја за растуће насиље. Влада каже да је криминал банди, подстакнут трговином дрогом, повезан са слабом интеграцијом велике шведске имигрантске заједнице.“

О неуспеху шведског друштва да у себе интегрише многе мигранте који су се ту доселили у протекле две деценије раније те године говорила је и бивша премијерка Магдалена Андерсон, која је рекла да је „сегрегацији је дозвољено да оде толико далеко да имамо паралелна друштва у Шведској“.

„Живимо у истој земљи, али у потпуно различитим реалностима. Мораћемо да преиспитамо наше претходне истине и донесемо тешке одлуке“, рекла је Андерсон, а пренео „Гардијан“ у априлу прошле године.

Да страхови од „паралелних друштава“ постоје и у суседној Данској указао је и предлог закона који је изнело Министарство унутрашњих послова те земље, а којим би се удео „незападњака“ у насељима ограничио на 30 одсто.

Постоје ли „но-го“ зоне у Немачкој?

Бивши највиши амерички дипломата Хенри Кисинџер недавно је узбуркао јавност изјавом да је миграциона политика Немачке била „велика грешка.“

Постојање „но-го зона“ у Немачкој потврдила је и бивша канцеларка Ангела Меркел, током расправе о политици нулте толеранције у приступу немачке полиције криминалу.

„Таквих области има, треба их назвати правим именом и учинити нешто по том питању“, рекла је Меркелова 2018. године.

Укупан број насеља које су у Немачкој означене као „но-го“ зоне је непознат. Међутим, полиција најмногољудније савезне државе Северна Рајна-Вестфалија, на иницијативу партије Алтернатива за Немачку, објавила је списак од 44 насеља која су била означена као „опасна“, а, како је пренео „Дојче веле“, заједнички именитељ за скоро сва насеља са списка био је висок проценат миграната.

Хенри Кисинџер о нападима Хамаса: Немачка је погрешила јер је пустила превише странаца
Хенри Кисинџер о нападима Хамаса: Немачка је погрешила јер је пустила превише странаца
Портпарол Министарства унутрашњих послова том приликом је напоменуо да та ознака „опасности“ не значи нужно већу опасност за посетиоце, већ да полиција у њима може вршити проверу идентитета без посебног налога.

Полицији је дозвољено да одреди „опасне зоне“, ако „чињенице оправдавају претпоставку да се на тим локацијама планирају одређена кривична дела“ или да познати криминалци тамо проводе време, речено је немачком медију.

… а у Француској?

Наводне „но-го“ зоне показале су се као „врућа“ тема у Француској, посебно након напада на редакцију листа „Шарли Ебдо“ у јануару 2015. године. Амерички медији попут „Фокс њуза“ и Си-Ен-Ена критиковани су због извештавања о постојању таквих зона, док је градоначелница Париза Ен Хидалго најавила и тужбу против „Фокс њуза“.

Годину дана касније, међутим, након напада молотовљевим коктелом на четири полицајца у близини Париза, члан синдиката полицајаца „Алтернативна полиција-ЦФДТ“ Дени Жакоб рекао је за француску редакцију портала „Локалац“: „Наравно да у Француској постоје забрањене зоне у којима полиција не може да интервенише и ради свој посао безбедно, а исто је и за ватрогасце или скоро било ког представника државе.“

„Полиција не може да примењује закон у овим областима, она је нападнута. Ако полиција не може да ради свој посао, то је зато што постоје криминалци и делинквенти који не поштују закон“, додао је.

Oznake: , ,