Прочитај ми чланак
На питања о војној операцији Русије у Сирији одговара војни коментатор „КП-а“ Виктор Баранец
1. Који су резултати дејстава Русије у Сирији?
Од 30. септембра до 30. октобра руски авини су направили 1391 напад. Уништена су 1623 објеката терориста. Овај број обухвата 249 различита командна, контролна и комуникациона центара, 51 камп за обуку терориста, 35 фабрика и радионица где су терористи правили аутомобиле бомбе, 131 складиште муниције и горива, 371 пункт и утврђене, 786 теренских кампова…
Оваквим интезитетом напада руског војног ваздухопловства терористи су претрпели значајне губитке. Уиштени су системи управљања и санбдевања терориста, а уништена је и инфраструктура која је коришћена за обуку терориста. Пуна супериорност руских авиона у ваздуху и повећани број руских моћних напада бомбама и ракетама на најважније објекте војне инфраструктуре непријатеља је омогућио владиним снагама да се крену из одбране у напад. Терористи ИСИС-а и „Џугад ал Нусре“ изгубили су иницијативу и били су принуђени да пређу на дефанзивну тактику.
2. Шта се може сматрати главним резултатом борбе Руса у Сирији?
Русија је преузела стратешку иницијативу у борби против исламског тероризма на Блиском Истоку од Сједињених Држава и њихових савезника. Показала је свету како да се заиста туку хорде наоружаних разбојника, а није имитирала нападе на њега. Коалиција предвођена Сједињеним Државама за време акција у Сирији (а то је више од годину дана) извела је више од 6,5 хиљада ваздушних удара.. И на крају? ИСИС и ал-Нусра су заузели скоро 75% сиријске територије. Русија је овог месеца извела три пута мање напада али је војска одана Асаду вратила 25-30% окупиране територије под своју контролу.
Најважнији резултат борби у Сирији је чињеница да су Руси спасили војску одану Асаду која је претрпела велике губитке, а самог Асада од трагичне судбине Садама Хусеина која му је била намењена. Руска војна интервенција у сиријском догађајима зауставила је изузетно опасан, не само за регион већ и за Европ, испостављање змијског гнезда „Исламског калифата“ који је био главни циљ ИСИС-а.
3. Шта још није успела да постигне у Сирији?
Упркос понудама Русије, САД су одбиле да раде са Русима против ИСИС-а ( не желе да учествују у раду Координационог центра основаног у Багдаду, нису желели да Русима дају своје податке о положајима ИСИС-а). Став Вашингтона у супротности: он ставља најважнији услов за заједничку борбу против ИСИС-а уклањање Асада, а онда се наводи да ово стање „није приоритет“. Американаци не желе да дају ни позиције такозване „Слободна сиријска армија“. Сада су САД обећале копнену операција против ИСИС-а, не само у Ираку већ и у Сирији. Али су се са Ираком у том смислу договорили, операција САД у Сирији, без дозволе Дамаска, представљала би грубо кршење суверенитета земље. Поред тога, Обамажели да пошаље у Сирију од 30 до 50 војних саветника „да координирају активности опозиције.“ Против кога? Јасно је да је то усмерено против Асада. Амерички председник додаје уље на ватру сиријског грађанског рата.
4. Шта је могло да се деси у Сирији да Русија није интервенисала?
Судећи по чињеници да су крајем септембра ове године ИСИС и Ал-Нусра (као и безброј других терористичких група) прошириле своје „власништво“ у Сирији, судбина Асада и његове војске „висила је о концу“, а онда су се умешали Руси. Стратешк циљ, како ИСИС-а и ал-Нусре тако и „умерене опозиције“, је свргавање Асада. Ако ово циљ постигну, између „кандидата“ за нову владу почео би рат. Сирија би неминовно завршила у понору, крвавим масакрима и могла би престати да постоји као цивилизована држава. А то би значило милионе нових избеглица и то не само у Европи.
5. Шта је „умерена опозиција“?
„Умерена опозиција“ је лицемерни термин створен од стране Американаца, како би се прикрио циљ супростављања Асаду. Такозвана „умерена опозиција“ је, у ствари, формирање илегалне оружане снаге од стране Сједињених Америчких Држава, Саудијске Арабије и других земаља са намером да збаце Асада. За „умерену опозицију“ постоји и друго име, Слободна сиријска војска. Москва више од месец дана тражи од САД да позове лидере ове војске са којима би Русија могла преговара. И опет – одбијање. Утисак је такав да тамо нема озбиљних људи већ само превараната и авантуриста.
6. Шта је Русија добила учешћем у догађајима у Сирији?
Пре свега даје јасну слику земље која је у стању да заиста и ефикасно бори против исламског тероризма. Русија не симулира борбу против терориста као САД и њени коалициони савезници. Русија није само силно напала терористе ИСИС-а. већ је показала и свету да је ера обојених револуција под патронатом САД завршена. У Сирији, Русија је ставила тачку на легенду да су, после пада Совјетског Савеза, Сједињене Државе су главни играч у униполарном свету.
Учешћем у догађајима у Сирији, Русија стоји на позицији да само народ у овој земљи, а не Бела кућа и Пентагон, одређују ко може бити председник Сирије, и под чијом влашћу је спреман да живи. Учешћем у догађајима у Сирији, Русија консолидује своју политичку, економску и војно-техничку позицију у овом стратешки важном региону. Ово љути САД јер више нису више у региону „број 1». Русија потврђује своју позицију не само на копну (планира велику војну базу), већ и на мору – застава руске морнарице стално ће се вијорити у Средоземном мору.
7. Како се догађаји у Сирији могу даље развијати?
То, наравно, зависи од многих фактора – унутрашњих и спољашњих. Данас су актуелна два питања: 1. Како ће наставити да се развија офанзива сиријске војске (уз подршку руског ваздухопловства) и да ли ће компромис да реши политички живот земље. Иако је сиријска војска за последњих месец дана од терориста ослободила више од 50 насеља, брзина њеног напредовања, најблаже речено, мора да буде бржа. Данас је тешко рећи колико дуго ће бити потребно да се порази ИСИС у Сирији. Моћда шест месеци, можда годину дана, а можда пет година.
Наравно, ако би САД и њени савезници напустили своју глупу принципијелну ( „да је неопходно да се замени Ал-Асад, а онда се договоре о коалицији са Русијом“), требало би много мање времена. Хоћу да питам господу Американце да ли је, не само за Сирију већ и за читав Блиски Исток и свет (укључујући и САД), важније да униште хидру исламског тероризма у својој јазбини или је важније да поставе новог председника у Дамаску? Уместо тога било би разумно да све „анти-терористичке снаге“ нападну ИСИС, а после да се тражи формула политичког решења у земљи? Али изгледа да након што је Русија 30. септембар почела војне операције у Сирији и преузела не само улогу „прве виолине“ у борби против ИСИС-а већ и омела Вашингтон да свргне Асада, али сломио замишљена у Вашингтону плану да надокнади Асада, „жаба љубомора“ гуши САД. Отуда све врсте америчких војних и политичких хирова, услова и принципа у вези са неуспехом уједињеног фронта са Русима.
Што се тиче спољних фактора, много ће зависити од „мапи пута“ за решавање сиријске кризе, коју они покушавају да развију у Бечу. Постоји веома „врућа“ дипломатска борба око главних формула – да ли у Сирији да одрже нови председнички избори, или да се постави коалициона влада или прелазна влада? Док овде, пре свега, не би шкодило да питате сиријски народ. Али прво, наравно, њихови представници морају да седну за преговарачки сто (ту је проблем!). И положај Асада не сме бити заборављен. Он је у интервјуу новинарима јасно рекао: „Ја сам спреман за било какве преговоре и не бојим се да зарад мира у Сирији делим власта са политичарима, али не са наоружаном опозицијом. А ја ћу победити бандите. „
