Прочитај ми чланакАнгела Меркел нец́е одустати од договора око избеглица са Турском, без обзира на све дрскости које стижу из Анкаре. Немачка канцеларка једноставно нема другу алтернативу, сматра Јенс Турау.
Председник Реџеп Тајип Ердоган пријатељски је, тако се прича, у понедељак примио у Истанбулу немачку канцеларку Ангелу Меркел, преноси „Дојче веле“.
То је права уметност, јер је његов саветник Јигит Булут пре састанка са канцеларком отворено у интервјуима претио да би Турска могла да одустане од спровођења договора са Европском унијом уколико се његовој земљи у предстојец́им разговорима не изађе у сусрет.
Турска пуца од снаге – те изјаве могу се можда схватити и као ирационалне, али за Меркелову је то једноставно реалност коју је вец́ одавно морала да прими к знању.
Њој је Турска потребна, у овом тренутку договор са Ердоганом у избегличкој политици нема алтернативу и он то зна и са ужитком слави своју нову моц́.
За то постоје и примери, видљиви свакодневно: правосудни рат против немачког сатиричара Јана Бемермана (и бројних других), хапшења новинара, укидање имунитета курдским посланицима у Парламенту Турске како би и њих стрпали у затвор…
Вец́ је спремна позорница и за следец́и Ердоганов адреналински наступ: наиме, почетком јуна у Бундестагу ц́е се расправљати о резолуцији о турском геноциду над Јерменима и вец́ сада се са приличном сигурношц́у може очекивати следец́и излив беса.
Ердоган све то наравно не ради само са циљем да би разљутио Немачку и друге чланице ЕУ, али Меркелова му је у политици према избеглицама дала додатну моц́. Неко као што је Ердоган не оклева да ту моц́ и искористи.
За публику код куц́е, Меркелова се у недељу, вец́ на почетку посете Истанбулу, састала са представницима цивилног друштва – али не и са курдским представницима и прогоњеним новинарима. У интервјуима је изразила забринутост због поларизације политичке ситуације у Турској и одмах на брзину додала како не одустаје од договора у вези са избеглицама.
Меркелова нема други избор
Поставља се питање шта сада? Након разговора са Ердоганом јасно је само да тај сусрет није могао да разјасни сва отворена питања и да је врло неизвесно да ли ц́е 1. јуна заиста бити либерализован визни режим за турске грађане што се знало и пре састанка у Истанбулу.
Вец́ је много тога написано о томе како се Меркелова „предала“ у руке егоцентричног турског председника. Канцеларка није претерано романтична, она се не либи ни да води политику чији је циљ остваривање сопствених интереса, а њена тренутна рачуница гласи: штета која настаје ако пропадне договор са Ердоганом вец́а је него губитак веродостојности до којег је вец́ дошло – зато што и даље пријатељски разговора са властодршцем у Турској.
То можда звучи цинично, али је тренутно можда једино што канцеларки преостаје. Ако пропадне њена европска избегличка политика (или бар оно што је од изворног плана још преостало), онда је угрожен и њен положај у Немачкој, а то она, након десет година проведених на канцеларској дужности, једноставно не жели да доживи, наводи се у тексту.
