Pročitaj mi članakUz Majku Terezu, koju je papa proglasio sveticom i nazvao ‘oličenjem milosrđa’, vežu se brojne kontroverze: Siromašnima i bolesnima Majka Tereza davala je ‘ljubav Božju’, no osim toga ne bi dobili gotovo ništa. Nije jasno gdje su završile brojne donacije koje je primala, pa i od osoba kao što su haićanski diktator Duvalije i američki prevarant Čarls Kiting
Била једном једна дјевојчица која је само жељела слиједити Исуса и помагати сиромашнима. Постала је редовница и из удобности Европе отишла тамо гдје је сиромашнима било најтеже, у Индију. На улицама Калкуте помагала је најугроженијима, којима нитко није хтио помоћи. Посветила им је све своје вријеме и до краја живота само је тражила начин како да им олакша земаљске муке. Ништа јој није било тешко, пружала је утјеху болеснима и јаднима, остављенима и презренима. Тисуће су је слиједиле и данас, 19 година након њезине смрти, пет хиљада редовница у стотинама установа у цијелом свијету настављају пут скромне скопске Албанке, Агнес Гонџа Бојаџи.
Наравно, ријеч је о Мајци Терези коју је папа Фране 4. рујна прогласио светицом Католичке цркве на великој свечаности у Ватикану. Римокатоличка црква прогласила је 2016. годином милосрђа, а током церемоније папа је Мајку Терезу назвао ‘оличењем милосрђа’.
Стварања бренда највеће свјетске доброчинитељице трајало је десетљећима. Свијет је за Мајку Терезу чуо средином 1969. године, када је БиБиСи емитирао документарац ‘Нешто лијепо за Бога’ аутора Малколма Магериджа. Од тада је њезина популарност расла. Тешко је наћи важну особу из свијета политике тог времена која се не може похвалити сликом с Мајком Терезом. Људи су десетљећима слушали о њезиним доброчинствима у Калкути, а слике ‘презрених у свијету’, који су у њезином наручју умирали, обилазиле су свијет. Док је велика већина трчала у правцу њезине глорификације, чија је круна била Нобелова награда за мир 1979. године, мала и упорна чета критичара одлучила је погледати што се крије иза позлаћеног оквира, па су поједини костури почели испадати из ормара.
Књига ‘Мајка Тереза: коначна пресуда’ доноси свједочанства многих сурадника Мисионарки милосрђа који се згражају над увјетима у установама под надлежношћу сестара, а сама Мајка Тереза описује се као ‘средњовјековно биће таме’
Најприје се открило да болнице Мајке Терезе нису ништа друго него својеврсна складишта за умируће. Мери Лудон била је волонтерка у једној од установа реда Мисионарки љубави, који је установила Мајка Тереза. Њезино свједочанство објављено је у филму ‘Анђео из пакла’ британског књижевника поријеклом из Индије Кристофера Хиченса и британско-пакистанског новинара и писца Тарика Алија: ‘Ту су двије собе с педесет до шездесет мушкараца у једној, педесет до шездесет жена у другој. Не даје им се превелика медицинска помоћ. Не дају им се лијекови за ублажавање боли осим аспирина или можда, ако имају среће, покоји бруфен или нешто за врсту боли која прати задњу фазу карцинома или болести од којих су умирали.’
Несретници о којима је ријеч вјеројатно би били препуштени сами себи и умирали би на улицама индијских градова да није било Мисионарки љубави, но многи су поставили питање зашто су морали патити у стравичним боловима и у потпуно неадекватним увјетима, јер су бројни донатори на рачуне Мајке Терезе уплаћивали милијуне долара. Одговор се крије у снимку разговора Мајке Терезе с једним умирућим пацијентом: ‘Патиш као Исус на крижу. Зато мора да те то Исус љуби.’ Пацијент је тада замолио Мајку Терезу да поручи Исусу да га престане љубити.
Ова сцена савршено описује доктрину за коју се залагала. Бол и патња као идеал, царство небеско као награда. Зато је до дана данашњег непознато гдје је завршио новац донатора: у установама које је водила и гдје су се игле употребљавале све док не би отупјеле, гдје није било квалифицираних лијечника ни правих лијекова, у којима су хигијенски стандарди били на ниском нивоу, сигурно није. Интересантно, када је сама затребала лијечничку помоћ, отишла је у САД гдје се лијечила у врхунским увјетима најбољих и најскупљих клиника.
Иако је Мајка Тереза тврдила да се не бави политиком, њезина изјава на примању Нобелове награде за мир, када је изјавила да је ‘побачај највећи непријатељ мира… јер ако мајка може убити своје дијете, што ће нас спријечити да убијемо себе или друге?’ дефинитивно је политичка, као и њезини ултраконзервативни и фундаменталистички ставови о разводу и контрацепцији.
Тереза од Калкуте, како су је још звали, сиромашнима и болеснима давала је, како је вољела рећи, ‘љубав Божју’. Проблем је што осим тога не би добили готово ништа. Када је у Индији 1984. дошло до еколошке катастрофе и цурења плина у једној страној корпорацији, при чему је смртно страдало око 2500 људи, Мајка Тереза поручила је обитељима жртава да опросте кривцима за ту катастрофу.
Посебно су контроверзне донације које је примала од хаићанског диктатора Дувалијеа и америчког преваранта Чарлса Китинга, чија је банка преварила тисуће грађана и који је на крају завршио у затвору. Универзитет у Монтреалу прије неколико је година објавио често цитирану студију у којој се каже како је Ватикан потпуно занемарио ‘сумњив начин бриге за болесне Мајке Терезе, њезине упитне политичке контакте, сумњиво управљање огромним свотама новца од донација’.
Иако су Мајку Терезу и у Индији славиле политичке елите, којима је било важније искористити њезину популарност него се ухватити укоштац с увјетима у хоспицијима и прихватилиштима, и тамо се нашло критичара њезиних метода. Тако су је националисти међу Хиндусима називали ‘сакупљачицом људских душа’ којој је циљ ширење римокатоличке вјере, а не помоћ најугроженијима.
Лијечник Аруп Катерји из Калкуте објавио је 2003. књигу ‘Мајка Тереза: коначна пресуда’. Књига доноси свједочанства многих сурадника Мисионарки милосрђа који се згражају над увјетима у установама под надлежношћу сестара. Због тога аутор Мајку Терезу описује као ‘средњовјековно биће таме’.
Чињеница је да је Мајка Тереза добила највеће индијско цивилно одликовање и да су бројни политички угледници протестирали против критика на њезин рачун те да су је милијуни римокатолика у свијету сматрали светицом и прије службеног проглашења. Оно је услиједило након два ‘чудесна оздрављења’, од којих је барем једно такођер контроверзно. Наиме, Мајци Терези приписује се оздрављење Монике Бесре, која је наводно боловала од тумора и свједочила сљедеће: ‘Сједила сам у цркви када ме из слике Мајке Терезе обасјала јака свјетлост, која ме одбацила унатраг.’
Ономе тко је у стању повјеровати да се тумор може лијечити свјетлошћу из слике Мајке Терезе ниједан критичар неће бити довољно увјерљив. Он има да вјерује и пати, па ће његово бити царство небеско.
